10 istorijskih šema za brzo bogaćenje

Prodavanje Ajfelove kule, znamenitosti Njujorka, ali i zemljišta nepostojeće zemlje, pronevere sa čekovima, zarada na sopstvenoj, stvarnoj ili lažnoj, bolesti, kontakt sa mrtvima, samo su neki od načina na koje su se ljudi kroz istoriju bogatili „na brzinu“.

Na svaku inteligentnu osobu koja je promenila svet na bolje, dolazi jedan pametnjaković koji je svoju pamet iskoristio kako bi se „na brzaka“ obogatio.

Ponzijeva šema

Karlo Ponzi je bio biznismen italijanskog porekla, koji je „ordinirao“ po Sjedinjenim Državama i Kanadi početkom 20. veka. Svojim „partnerima“ je obećavao da će im novac koji su mu dali vratiti za 45 dana sa kamatom od 50 odsto. Interesantno je što je u početku to zaista i radio i to tako što je starim klijentima davao novac koji je dobijao od novih, što je postalo poznato kao „Ponzijeva šema“ za bogaćenje.

Puding šema

Da ovakve šeme nisu rezervisane samo za daleku prošlost, govori i slučaj iz 1999. godine.

Tada je nastavnik Dejvid Filips shvatio da ako kupi 12.150 čašica pudinga (i potroši za njih 3.500 dolara) dobija, zahvaljujući posebnoj akciji koja je bila u toku, 1,25 miliona milja u avionskom saobraćaju, odnosno besplatnih 50 letova širom Sjedinjenih Država.

Izbor je pao na pudinge, jer su oni bili najjeftiniji proizvod komanije koja je pokrenula akciju „Healthy Choice“ i koja je nudila za svakih deset bar-kodova koji im se pošalju, 500 milja leta.

Na kraju, Filips je još učinio i dobro delo, donirajući puding u dobrotvorne svrhe, što mu je obezbedilo i odbitak poreza.

Uhvati me ako možeš

Frenk Abagnejl Junior je čovek koji stoji iza jedne od najvećih prevara sa čekovima. Pre svog 21. rođendana uspešno se predstavljao kao pilot, advokat, profesor univerziteta i doktor.

Lažne čekove je „delio“ po svim državama SAD kao i u još 26 drugih zemalja. Prema njegovim avanturama snimljen je film Uhvati me ako možeš sa Leonardom Dikaprijem u glavnoj ulozi.

Milion laži

Džejms Frej je napisao knjigu pod nazivom A Million Little Pieces o njegovoj kriminalnoj prošlosti i borbi sa narkoticima. Knjiga je postala hit, dobio je armiju obožavatelja i zaradio milione, no čitava priča je zapravo bila laž.

Kada si u nedoumici, tuži!

Stela Libek, 79-godišnja žena iz Albukerkija u Novom Meksiku, prosula je čašu „Mekdonaldsove“ kafe u krilo i pretrpela opekotine trećeg stepena. Tužila je komapniju „Mekdonalds“ i odbila da joj plate samo bolničke troškove kada su joj ponudili, a na kraju je dobila čitavih milion dolara odštete.

Na vezi sa duhovima

Sestre Foks su živele u 19. veku i bile poznate po tome što su navodno mogle da komuniciraju sa duhovima. Zbog ovog „dara“ godinama su lepo zarađivale, da bi na kraju priznale prevaru i dočekale kraj u siromaštvu.

Glumi bolest, uzmi pare

Jedan od skorijih primera prevare je svakako onaj iza kojeg stoji Lori Stili, žena iz Nju Džerzija koja se dve godine pretvarala da ima rak bešike u poodmakloj fazi. Čak je i svoju decu lagala, a putem donacija uspela je da se domogne desetina hiljada dolara. Čak je napisala i knjigu o svojoj „borbi“.

Ajfelova kula na prodaju

Viktor Lustig je bio poznati prevarant, koji se proslavio genijalnom idejom da proda Ajfelovu kulu u „staro gvožđe“. Kada je pročitao u novinama o stanju u kojem se nalazi toranj, poslao je pisma mnogim trgovcima metala, predstavljajući se kao državni zvaničnik koji traži kupca.

Grad laži

Lustigov kolega je svakako Džordž Parker, koji ga je i nadmašio. Parker je „rasprodavao“ znamenitosti Njujorka, uključujući i Medison skver garden, Muzej „Metropoliten“, Statuu Slobode, grobnicu generala Granta i najpopularniju „robu“ – Bruklinski most, koji je „prodavao“ dva puta nedeljno – godinama!

Lažna zemlja

Možda je najgenijalnija prevara od svih bila ona na koju se osmelio Škot Gregor Mekgregor, koji se nakon boravka u Južnoj Americi vratio u Englesku. Ovaj avanturista izmislio je čitavu zemlju koju je nazvao Pojais, čak je napravio i vodič u kojem opisuje sva prirodna i rudna bogatstva te ostrvske zemlje.

Više od 250 ljudi poverovalo je u obećanu zemlju i Gregoru platilo za zemljište u budućoj koloniji.

Dok su shvatili da su prevareni, spretni Škot je već bio u Francuskoj, prodajući parčiće obećane zemlje i tamošnjim naivcima.