Verovali ili ne, najbogatiji čovek svih vremena - ako se bogatstvo
preračuna u današnju vrednost - bio je slabo poznati afrički kralj iz 14
veka. Od preostalih 10 na listi sajta Selebriti net vort, naši
savremenici su jedino naslednici porodice Rotštild i pukovnik Gadafi.
Uzimajući period od poslednjih hiljadu godina, računajući godišnju
stopu inflacije od 2.199,6 procenata, pri čemu je vrednost 100 miliona
dolara koja je važila 1913. godine, jednaka iznosu od 2.299,63 milijarde
dolara 2012. godine, došlo se do liste najbogatijih ljudi svih vremena.
Mansa Musa I, vladar Imperije Mali u zapadnoj Africi, koja obuhvata
današnju Ganu, Timbuktu i Mali, u trenutku smrti je raspolagao
bogatstvom koje se procenjuje na 400 milijardi dolara (preračunata
vrednost).
Njegova zemlja je u to vreme davala polovinu svetske proizvodnje soli
i zlata, a Musa je podizao džamije koje i danas stoje. Samo dve
generacije kasnije, njegovi naslednici nisu uspeli da se odupru
građanskom ratu i osvajačima, koji su ovo bogatstvo znatno umanjili.
Evropska bankarska dinastija, poznata i kao Kuća Rotštilda, poreklom
nemački Jevreji, krajem 18 veka uspostavila je evropski bankarski i
finansijski sistem.
Sve je počelo od Majera Amšela Rotšilda, koji je osnovao svoju finansijsku instituciju i postavio po jednog od svoje petorice sinova da vodi poslove u po jednoj od pet glavnih evropskih finansijskih prestonica, uspešno šireći porodičnu imperiju.
Porodično bogatstvo pripada stotinama naslednika i obuhvata rudnike, privatne fondove, poljoprivredna gazdinstva, vinarstvo i dobrotvorne organizacije.
Najbogatiji Amerikanac svih vremena i prvi Amerikanac koji je zaradio
neto iznos veći od (tadašnjih) milion dolara. U vreme smrti raspolagao
je bogatstvom vrednim 340 milijardi današnjih dolara.
Bogatstvo je stekao na nafti (monopolistička kompanija “Standard ojl”, koju je vlada kasnje razbila na manje kompanije - “Amopko”, “Ševron konoko”, “Ekson Mobil”, itd). Poslednjih 40 godina života proveo je u penziji, koristeći svoje bogatstvo za osnivanje fondacija koje su imale uticaj na medicinu, obrazovanje, i naučna istraživanja kakav ni pre ni posle toga nije zabeležen.
Američki industrijalac škotskog porekla, koji je predvodio ogromnu
ekspanziju američke industrije čelika u 19. veku. Godine 1901. prodao je
svoju kompaniju JP Morganu, za današnjih 310 milijardi dolara, i nakon
toga se posvetio dobrotvornom radu, ispoklanjavši većinu svoje imovine
još za života. Poslednjih 30 miliona dato je na donacije nakon njegove
smrti.
U trenutku kada je svrgnut i ubijen, zajedno sa svojom porodicom,
1918. godine, raspolagao je bogatstvom čija bi današnja vrednost
iznosila 300 milijardi dolara. Pod njegovom vladavinom Rusija je ušla u
Prvi svetski rat u kom je izginulo 3,3 miliona Rusa.
Vladar Hajderabada do indijske invazije, poznat i kao Nizam od
Hajderabada, posedovao je ličnu kolekciju zlata vrednu preko 100 miliona
dolara i dragulje vredne preko 400 miliona dolara.
Čuveni dijamant Džejkob (95 miliona dolara) koristio je kao pritiskivač za papir u svojoj kancelariji.
Kralj poznat po osvajanju Engleske 1066. godine. Rođen je 1028, a
umro 1087. godine. Svoju gvozdenu vladavinu i bogaćanje u Engleskoj
počeo je - popisom stanovništva. Sinovima je ostavio gore navedenu sumu.
Posle njegove pogibije navodno se doznalo da je raspolagao tajnim
bogastvom vrednim upravo ovoliko. Tokom mesci posle smrti, sa računa u
stranim bankama zaplenjeno je skoro 70 milijardi dolara u kešu, plus
nekretnine, dok su sredstva uložena u različite poslove zamrznuta.
Osnivač legendarne “Ford motor kompani” i jedan od tvoraca rada na
traci i masovne proizvodnje, pre svega automobila. Masovna proizvodnja
jeftine robe uz dobre plate radnika po njemu je nazvana “fordizmom”.
Većinu bogatstva ostavio je “Fordovoj fondaciji”, a kompaniju i dalje kontroliše njegova porodica.
Treći Amerikanac među najbogatijima. Bogatstvo je stekao na
proizvodnji parobroda i ulaganjima u železnicu. Porodica koja je dala
mnogo istaknutih javnih ličnosti.
Sve je počelo od Majera Amšela Rotšilda, koji je osnovao svoju finansijsku instituciju i postavio po jednog od svoje petorice sinova da vodi poslove u po jednoj od pet glavnih evropskih finansijskih prestonica, uspešno šireći porodičnu imperiju.
Porodično bogatstvo pripada stotinama naslednika i obuhvata rudnike, privatne fondove, poljoprivredna gazdinstva, vinarstvo i dobrotvorne organizacije.
Bogatstvo je stekao na nafti (monopolistička kompanija “Standard ojl”, koju je vlada kasnje razbila na manje kompanije - “Amopko”, “Ševron konoko”, “Ekson Mobil”, itd). Poslednjih 40 godina života proveo je u penziji, koristeći svoje bogatstvo za osnivanje fondacija koje su imale uticaj na medicinu, obrazovanje, i naučna istraživanja kakav ni pre ni posle toga nije zabeležen.
Čuveni dijamant Džejkob (95 miliona dolara) koristio je kao pritiskivač za papir u svojoj kancelariji.
Većinu bogatstva ostavio je “Fordovoj fondaciji”, a kompaniju i dalje kontroliše njegova porodica.
Коментари
Постави коментар