istina o konoplju"LEK ILI POROK"

дана

istina o konoplju


 istina o konoplju"LEK ILI POROK"
Резултат слика за konoplja ford

Istorija konoplje Istorijski pogled :  Balkan - Svet

Balkan

Istorija upotrebe konoplje na Balkanu u pisanom obliku traje 2500 godina, dok neki istraživači pretpostavljaju da ona seže i do 6000 godina u balkansku prošlost. Svi narodi Balkana su je koristili, pa iako se upotreba konoplje tokom vremena menjala (nekad medicinska, nekad industirjska, nekad uživačka), ona se u kontinuitetu koristi do dan danas. Jugoslavija se sredinom 20 veka. ubrajala medju najznačajnije proizvođače ove industrijske biljke. Prema podacima FAO, 1948. godine,po površinama pod konopljom naša zemlja je bila najveći proizvođač u Evropi (ne računajući SSSR) sa udelom od oko 25% u evropskim i 6% u svetskim razmerama. U periodu 1900-1960. godine na teritoriji sadašnje Srbije čak u 30 mesta se nalazila aktivna kudeljara za preradu kudeljne stabljike, negde i po nekoliko. U Odžacima je tada osnovana jedinstvena berza kudeljne stabljike odakle se diktirala cena od Italije do Engleske.

Svet

Istorija upotrebe konoplje u pisanom obliku traje skoro 6000 hiljada godina. Konoplja je jedna od prvih kultivisanih biljaka i smatra se da je upotreba konoplje stara koliko i agrikultura. Osnovano se pretpostavlja da su je Sloveni i drugi Indoevropljani koristili još u zajedničkoj prapostojbini. U početku se najviše gajila zbog vlakana, a stari Kinezi su od nje pravili konopce, odeću i hartiju. Najranija pominjanja njenih psihoaktivnih svojstava možemo naći u vedskom spisu Atharva-Veda, indijskom svetom spisu starom četiri hiljade godina. U periodu najintenzivnijeg gajenja konoplje svetske površine su iznosile blizu milion hektara.

4500 pre nove ere - Konoplja je korišćena  u Kini za užad  i ribarstke mreže. Kasnije je korišćen za papir, platno, hranu i naftu. 4500 pre nove ere - Konoplja je korišćena  u Kini za užad  i ribarstke mreže. Kasnije je korišćen za papir, platno, hranu i naftu.

563 - 483 p.n.e - Mnogi tibetanski budistički sveštenici smatraju da je konoplja najsvetija biljka na svetu, a tu su i mnogi pisani podaci koji ukazuju da je osnivač budizma, Sidarta Gautama, živeo pre njegovog prosvetljenja pre svega na semenu konoplje!

1776 - Nacrt deklaracije o nezavisnosti  је napisan na papiru napravljenog od konoplje.

1791 - Džordž Vašington i Tomas Džeferson su uzgajali konoplju.

1941 - Henri Ford razvija automobil koji koristi pogonsko gorivo napravljeno od konoplje, vrata su bila napravljena od konopljinih vlakana, kao biljka je 4 puta jača od metala.
Krajem 20. veka, širi društveni interes za uzgoj industrijske konoplje najviše se ispoljava u zemljama Evropske Unije i ona biva povremeno uključena u državne podsticaje ekološki održivoj proizvodnji. Napori su usmereni na osiguranje kvalitetnog semena za uzgoj biljaka u kojima nivo THC-a neće prelaziti dozvoljenih 0,3%.Istorija konoplje Istorijski pogled :  Balkan - Svet

.Biljka prošlosti koja nam donosi budućnost! -jedina hrana koja može da održi ljudski život bez drugih izvora ishrane.

Bogata mineralima, vitaminima, proteinima, omega-3 i omega-6 masnim kiselinama, uključujući i redak oblik GLA(gamalinoleinske kiseline)...



Kao hrana, ulje, papir, textil, gorivo, plastika, izolacija...!

I Henri Ford je verovao u konoplju!


Konoplja (lat: Cannabis) je jednogodišnja biljka iz roda skrivenosemenica koja uključuje više varijeteta (odnosno vrsta). Veruje se da je poreklom iz Centralne Azije, Kine i severo-zapada Himalaja, i već vekovima se koristi u industrijske, medicinske, duhovne i uživalačke svrhe.


Po botaničkoj podeli postoje:       




1. Cannabis sativa - gajena (industrijska) konoplja 

 2. Cannabis indica - indijska konoplja 
3. Cannabis rudelaris - divlja konoplja  

Cannabis sativa

Konoplja koja služi za industrijsku upotebu se najčešće naziva industrijska konoplja. Ona se koristi u industriji radi izgrade konopaca, tkanine, platna, hartije, odeće, goriva, građevinskih materijala, hrane itd. Odlikuje se veoma niskim nivoom glavnog opojnog sastojka, THC-a (obično ispod 0.3%).
Cannabis indica

Ovu jednogodišnju biljku je čovek koristio od davnina, ponajviše zbog njenih vlakana, psiholoških i fizioloških efekata, kao i u ishrani.
Izraz marihuana se najčešnje odnosi na osušenu biljku konoplje koja se koristi kao droga, pri čemu se konzumira pušenjem ili kroz hranu. Odlikuje se sa veoma visokim sadržajem glavnog opojnog sastojka THC-a, čak i do 20-30%.
U Srbiji se posedovanje marihuane smatra krivičnim delom.
Cannabis rudelaris

Divlja konoplja je najviše rasprostranjena u istočnim zemljama  i raste kao korov.
THC -  Tetrahidrokanabinol
Δ9THC, Δ9-tetrahidrokanabinol (delta-9-tetrahidrokanabinol) ili dronabinol,  je psihoaktivna supstanca. Nalazi se u indijskoj konoplji, poznatije kao marihuana.
THC je izolovan u Izraelu 1964. godine. U mnogim zemljama se danas koristi u medicinske svrhe.Konoplja kao lek
Sadrži više amino kiselina (proteina) nego mleko, meso ili jaja.
Kompletan je  izvor proteina  - mnogo više izbalansiran i svarljiv od sojinih proizvoda.
Sadrži oko 47% ulja,  od kojih su 78% omega-3 i omega-6 masne kiseline.
Sadrži sve bitne omega masti neophodne za ljudsko zdravlje.
Sadrži nekoliko puta više omega-3 esencijalnih masnih kiselina nego bilo koja riba.
Obezbeđuje više energije nego energetska pića - bez šećera i sa manje zasićenih masti.
Pogodna je za one koji ne mogu da jedu gluten, šećer, mleko, koštunjavo voće i meso. Savršena je za one koji uznemirava zatvor u stomaku.

Omega 3 protiv starenja 

Konzumacija dovoljne količine omega 3 masnih kiselina usporava starenje, pokazalo je istraživanje Univerziteta Kalifornija iz San Franciska, objavljeno u uglednom medicinskom časopisu JAMA. 
Ranija istraživanja su ukazala da pacijenti koji imaju kardiovaskularna oboljenja, ukoliko uzimaju veliku količinu omega-3 masnih kiselina iz ribljeg ulja, žive u proseku duže od onih koji nemaju dovoljno omega-3 masnih kiselina u svojoj ishrani. Ali, ovo istraživanje je pokazalo da osim kardioprotektivnog efekta, omega 3 utiču na veću stabilnost tzv. telomera, struktura na krajevima hromozoma koji utiču na stabilnost i replikaciju hromozoma, a to su markeri starenja. Faktori okoline mogu da utiču na smanjenje dužinte telomera I time ubrzaju starenje, ali dovoljna količina omega-3 masnih kiselina štiti telomere od skraćivanja, a time I telo od prevremenog starenja.

Kao što već znamo : značajan izvor omega 3 masnih kiselina ima konopljino seme!


Uticaj na zdravlje:

            Korišćenjem celih semena u ishrani, koje sadrže esencijalne masne kiseline i vlakna:                                             

održava varenje
sprečava poremećaj usled nadutosti
sprečava formiranje toksičnih materija
sprečava zapaljenje creva i prekomernu količinu nepoželjnih bakterija
podržava rast korisnih mikroorganizma
sprečava čuvanje neželjenih holesterola u krvi
pomaže u borbi protiv gojaznosti
zahvaljujući antioksidantnim svojstvima, štiti protiv raka dojke, debelog creva, prostate i rektuma
smanjuje opasnost od angine i upale, sprečava zadržavanje vode i visok krvni pritisak

                    Snižuje nivo LDL(tzv.lošeg) holesterola u krvi
                    Snižuje krvni pritisak
                    Poboljšava cirkulaciju i kardiovaskularnu funkciju
                    Poboljšava funkcije organa
                    Poboljšava  imunitet
                    Povećava nivo energije i pospešuje metabolizam
                    Smanjuje simptome PMS i menstrualne grčeve
                    Smanjuje upale i simptome artritisa
                    Poboljšava oporavak mišića posle vežbanja
                    Smanjuje i leči suvu kožu, kosi daje vitalnost i sjaj 
                    Smanjuje mnogo degenerativnih oboljenja kroz preventivne mere  kanabis_620                                        



Prednosti u svakodnevnoj ishrani

Konoplja je moderan i zdrav dodatak skoro svim vrstama hrane, pekarskim proizvodima i testeninama. Jestiva konoplja omogućava adekvatnu ishranu sa kvalitetnim sastojcima. 
Konopljino seme podržava zdrav metabolizam svih ćelija sa svojim životnim sastojcima i jača imunitet.

Zbog svega navedenog bi konoplja trebala da bude uključena u dnevnu ishranu za bolju vitalnost, jačanje imunog sistema organizma. Nutritivno i fiziološki retko šta može da nadmaši konoplju. Ona pruža ljudskom telu sve potrebne nazasićene masne kiseline, koje igraju važnu ulogu u održavanju vitalnosti ćelija, u sastavu značajnih hormona i dobro izbalansirane količine lipida u krvi.

Biološki kvalitet konoplje u ishrani proteina je najviših vrednosti i može se uporediti sa belancem ili mesom, s tim što konoplja ne sadrži holesterol i nezdrave masne kiseline. 
Različite mineralne soli i mikroelementi daju telu vitalne hranljive materije koje garantuju stabilan ćelijski metabolizam.

Jedna trećina sastojaka su ugljeni hidrati koji pružaju adekvatno gorivo i dijetalna vlakna za dobro varenje u organizmu. Pošto se praktično sve ove vredne supstance u konoplji  koriste kao pred-faze ili pomoćne supstance u svakodnevnom metabolizmu tela, opasnost da se deponuju kao mast je skoro nemoguća.

Jestiva konoplja je uvek bila terapijski prehrambeni agens, jer kroz jačanje imunološkog sistema, smanjuje se mogućnost infekcija i razvoja ćelija raka.

Gama linoleinska kiselina se nalazi u konopljinom ulju i reguliše nivo lipida u krvi, i na taj način sprečava arteriosklerozu, srčane napade, i apoplektične napade.

Резултат слика за konoplja ford
Za koga je konoplja namenjena


Zbog visokokvalitetnih sadržaja  i polinezasićene masti, konoplja je pogodna za sve grupe potrošača i uzraste i naravno za sportiste. Veoma je dragocena, kako ekološki, tako i nutricionistički. Ona ne obezbeđuje samo energiju kroz proteine i biljne masti, već i vitamine i minerale. Osim toga, konoplja sprečava nagomilavanje viška masnoće putem visokog sadržaja polinezasićenih masti.judima sa alergijama konoplja nudi priliku da bez rizika -bezbrižno koriste sve proizvode od konoplje. Nesrećno činjenično stanje je da je sve veći broj ljudi sa alergijama. Kod proizvođača to stvara  potrebu za nečim novim, za novom hranom koja bi zadovoljila potrebe današnjice.  Konoplja ne samo što neguje životnu sredinu, već je i hrana koja praktično nema supstancu koja prouzrokuje bilo kakvu alergiju i kao takva je dragocena za ljude koji ne mogu da tolerišu orahe, laktoze i šećer. U stvari ne postoje poznate alergije prouzrokovane korišćenjem konoplje. Kao što smo već naveli, ne sadrži gluten, pa ne može biti okidač za  celijačne bolesti.





       Neke od benificija koje dobijamo   
               korišćenjem konoplje:

Seme konoplje sadrži:
Sve vitalno neophodne amino kiseline (esencijalne i neesencijalne).
U ulju semena se nalazi 75-90% nezasićenih masnih kiselina u pravoj razmeri za ishranu ljudi.
2-4%  gama - linoleinske kiseline za ispravno stanje krvi
Seme konoplje je adekvatan izvor dijetetskih vlakana, kalcijuma, kaliuma  i gvožđa, i sadrži antioksidanse i hlorofil. Celo konopljino seme je takođe dobar izvor fosfora, magnezijuma, cinka, bakra i mangana. Konoplja je puna proteina koji su laki za varenje.


Obilje dobrih masti!
Kao što smo već naveli konoplja ima bogat i uravnotežan izvor omega-3 i omega-6 masnih kiselina, uključujući redak oblik GLA(gamalinoleinska kiselina). Naučno je dokazano da GLA pomaže u održavanju zdravlja srca, nivoa holesterola i normalnog krvnog pritiska; pomaže u hormonskoj ravnoteži. Esencijalne masne kiseline (EFA) u konoplji imaju i kratki i dugi lanac čineći širi spektar koji radi zajedno kako bi se osiguralo da organizam ima efikasan metabolizam. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji idealan odnos omega-3 i omega-6 je 4:1. Kod konoplje je taj odnos 3.75:1.