Kakve tajne kriju hiljade egipatskih papirusa u Oksfordu

Foto: crystallinks.com

Kada su davne 1897. godine dvojica mladih britanskih arheologa Bernard Grenfel i Artur Hant s Kvins koledža u Oksfordu započeli istraživanja na tlu Oksirinha na Nilu, oko 200 km južno od Kaira, bili su pesimistični.
“Moj prvi utisak nakon ispitivanja nalazišta nije bio naročito povoljan. Oko nas su bile samo gomile smeća”, zapisao je Grenfel.
Međutim, ono što se u početku činilo kao smeće, ubrzo se pokazalo kao jedno od najvećih arheoloških blaga u istoriji. Podrobnije analize otkrile su da se tu nalaze na stotine hiljada dokumenata zapisanih na papirusima koje je jedinstvena kombinacija klime i tla zaštitila od propadanja. Britanski studenti su naleteli na arhiv drevnog sveta.
“Dotok papirusa ubrzo se pretvorio u bujicu. Čovek bi samo čizmom zagrebao po tlu i otkrio celi sloj papirusa”, prisetio se Grenfel.
S vremenom je na lokalitetu pronađeno preko 500.000 fragmenata egipatskih papirusa. Većina dokumenata pisana je na drevnom grčkom, ali su pronađeni i oni na latinskom, kao i nešto kasnijih na arapskom. Stanovnici starog Oksirinha bili su pod snažnim uticajem helenističke kulture koja se proširila širom Egipta nakon osvajanja Aleksandra Velikog u četvrtom veku pre nove ere.
Studenti su bili oduševljeni, ali su se suočili s problemom koji je ostao aktualan sve do danas – nepreglednu količinu dokumenata neko je morao transkribovati.
Od 1898. do 2012. stručnjaci su uspeli da transkribuju tek oko jedan odsto, odnosno oko 5.000 dokumenata koji se trenutno nalaze u biblioteci Sakler u Oksfordu u vlasništvu Društva egiptološkog društva.
Shvativši da im je potrebna pomoć, Dirk Obink i njegove kolege konačno su pre dve godine regrutovali oko 250.000 dobrovoljaca koji su pristali da nauče drevno grčko pismo i ubrzaju istraživanje.
“Omogućivši javni pristup jednom od najvećih nedovršenih arheoloških projekata konačno smo se pomakli negde i transkribovali između 100.000 i 200.000 dokumenata od kojih su neke delimično pojeli crvi, druge su ljudi upotrebljavali za umotavanje ribe, a neke je snašla i gora sudbina”, rekao je Obink za Independent.

Od leka za mamurluk do novih biblijskih tekstova

Projekat nazvan Ancient Lives, pokrenut 2014. godine, omogućio je svim ljudima s osnovnim poznavanjem drevnog grčkog pisma da preko interneta dođu do tekstova i pokušaju da ih dešifruju. Transkripti se potom pregledaju posebnim programom koji je napravljen na osnovu ranije dešifrovanih tekstova.
Dirk Obink i njegove kolege ove nedelje će na konferenciji u Londonu predstaviti najnovije i najzanimljivije rezultate svog projekta.
“Nalazi se kreću od zvaničnih dokumenata kao što je izveštaj lekara iz trećeg veka o skvrčenom i beživotnom telu devojčice robinje koja se udavila, do odlomaka ‘Andromede’, izgubljene Euripidove tragedije za koju se smatra da je bila zapisana 417. pre nove ere”, rekao je član projekta Adam Lašer.
Među tekstovima čija se starost kreće od prvog veka pre nove ere do sedmog veka posle Hrista, ima drevnih drama, pesama, forenzičkih izveštaja, recepata, spiskova za nabavu namirnica, najranijih primera ugovorenih brakova, Euklidove geometrije, pa čak i jedna dosad nepoznata verzija jedne biblijske priče.
Naime, u jednom istraživanju iz 2011. otkriveno je izgubljeno Jevanđelje koje predstavlja priču o Isusu koji isteruje demone iz opsednutog čoveka. Ova priča postoji u Jevanđeljima po Luki i Mateju koja su zapisana kasnije. Međutim, u Jevanđelju pronađenom u Egiptu nema dela priče u kojem se demoni sele u tela svinja.
“To pokazuje da su neke od kasnijih priča u Bibliji proširene ili ukrašene”, rekao je Obink.
Do sada su dešifrovana i 24 medicinska teksta među kojima i jedan koji predstavlja operaciju oka i jedan koji preporučuje lek protiv mamurluka.
Prema ovom receptu, drevni stanovnici Egipta glavobolju od preterivanja u alkoholu lečili su vencima od nanizanih listova biljke iz porodice lovora (Ruscus racemosus).