Najmisteriozniji slučaj jugoslovenske
avijacije dogodio se pre skoro 40 godina, a veći deo javnosti i dalje
nije upoznat sa detaljima na noćnom letu Zagreb – Beograd – Titograd,
odnosno današnje Podgorice.
Ono što ovaj let hrvatske aviokompanije “Pan adria”
od 16.08.1977. godine, razlikuje od svih ostalih, jeste tajanstvena
nebeska pratnja u obliku neidentifikovane, užarene, crvene svetlosti
koja je uslovila reakciju tadašnjeg vojnog vrha, obaranje “miga 21” i smrt jednog pilota!
Svedočanstva o tajanstvenom NLO dalo je desetak svedoka, uključujući radariste, kontrolore leta, civilne i vojne pilote…
Za slučaj je pre skoro 20 godina saznao istraživački novinar Đulijano Marinković,
a svoja otkrića on je objavio nedavno. Koliko je ovaj događaj bio
važan, najbolje oslikava podatak da je mogao odložiti turneju ka Kini,
Severnoj Koreji i Rusiji doživotnom predsedniku Socijalističke
federativne republike Jugoslavije Josipu Brozu Titu.
foto: Tanjug/Arhiva
Kazivanja o avionu u
kome se nalazi 50-ak putnika, sa leve strane praćenih užerenom kuglom,
koja u blizini surčinskog aerodroma stoji tako da se vidi i golim okom,
ali i očitava na najmodernijim instrumentima u Kontroli leta; zatim
intervenciju četiri “miga”, od kojih su dva oborena zajedno sa jednim
pilotom; kao i potpisivanje ugovora o tajnosti; u potpunosti nadmašuje i
najbolje moguće naučno-fantastične filmove.
– Reč je o najfascinantnijem slučaju do
kog sam imao prilike da dođem na našim prostorima. Priču o incidentu iz
70-ih, kada je jedan civilni avion na celom njegovom putu pratilo
neobično svetlo i događala se cela jedna interakcija, čuo sam 1996.
godine, a potvrdili su je profesor i tadašnji šef tehnike u “Pan adrii” Borivoje Galović, koji je pričao na fakultetu budućim pilotima, pilot Dobrisav Džeba, kopilot Milenko Bajtolić, mehaničar leta Stanko Naletilić…
Ona ima elemente prvoklasnog i svetskog slučaja, za koji zapadni
istraživači skoro i da ne znaju, a to su su radarska i optička detekcija
sa zemlje i neba, od vojne mreže VOJ, od oblasne kontrole Beograd,
vojnu intervenciju i dizanje “migova” i zapovest o obaranju NLO – objasnio je Marinković.
Šta se te noći dešavalo na nebu, saznajte od glavnih aktera ove neverovatne priče:
Pilot Dobroslav Džeba
Printskrin: HRT3
– Poleteli smo normalno, sa 50-putnika,
iz Zagreba za Beograd, bila je normalna, ugodna, letnja noć i onda smo
dobili dozvolu od beogradske Kontrole leta da produžimo let za Surčin.
Negde oko Sremske Mitrovice smo počeli da poniramo. Tada smo primetili
jedno svetlo, crveno, jako intenzivno, sa leve strane. Kretalo se
paralelno sa nama, da ne kažeme letelo. Bilo je tako jako da se u njega
nije moglo gledati, da bi se otkrilo ima li nečeg u njemu i oko njega.
Pratilo nas je tako da je uskladilo i brzinu i visinu. Kad smo došli na
300 metara – krajnje vreme za dozvolu za sletanje – objekat je stao i prema levom krilu se njegova brzina počela smanjivati, a mi smo sleteli.
Onda smo videli kao lagani odsjaj, bilo
je kao maglica ili malo oblačića, videli smo to crveno svetlo kako stoji
tamo, na mestu gde se zadržalo gde smo mi sleteli. U kontroli nas je
čekalo veliko društvo, i civilno i vojno. Uglavnom su nam rekli da to
što smo videli da to ostane među nama, da ne govorimo dalje, da oni
istražuju šta se desilo, da je objavljena vojna pripravnost, da su
vojnički migovi već spremni za poletanje. Mislili smo da će tako biti lakše da nastavimo dalje, jer smo mislili da nas neko štiti.
foto-ilustracija: pixabay
Posle sam saznao da su se oni spremali za odlazak Tita, koji je trebalo da u devet sati ujutru sa Batajnice
otputuje u posetu Rusiji, Kina, Severna Koreji… Posle konsultacije,
doneli smo odluku da nastavimo let. Dve minute kasnije, to nešto se
pokrenulo i kako smo mi išli prema Valjevu, tako je i ono išlo paralelno
sa nama. Iz kontrole su nam rekli da okrenemo ulevo, u tom momentu smo
naciljali u taj crveni objekat, kad smo se stabilizirali u tom smeru,
objekat je povećao brzinu i to od potpunog mirovanja, do sedam puta
brzine zvuka (oko 9.000 kilometara na sat). Kasniji proračuni su
utvrdili da je objekat imao 150 metara.
Šef smene je počeo da paniči “okrećite, okrećite”.
Objekat se zaustavio i krenuo nazad prema Batajnici, mi mu nismo više
bili interesanstni. U povratku su nas dočekali vojni i civilni
zvaničnici i pod pretnjom moje bezbednosti mi rekli da nikada nikom ne
pričam tome. Ja sam to vrlo, vrlo ozbiljno shvatio i do pre par godina
nije mi padalo na pamet da o tome išta i razmišljam. To sam pokopao,
mislio sam da je priča sa tim gotova. Kasnije smo saznali da je najmanje
jedan pilot poginuo, generali su svi bili ljuti kako im je to pobeglo, a
mene je zanimalo šta bi se desilo da smo tu, na Valjevu,
produžili dalje. To se ne zaboravlja! Šta god da je bilo, u nama je
ostalo kao jedan nedorečeni insert iz profesionalnog života.
Mehaničar leta Stanko Naletilić
Printskrin: HRT3
– Svetlo je bilo, ne, plavo, crveno, kao
žarka svetlost, ne. Isijavala je te boje, kao elipsasta, nepravilna
kugla. Nije bio čisti krug. To nas je pratilo od Mitrovice skroz do
Beograda, do sletanja.Nakon sletanja mi smo izašli van, gledali smo gore
i videli tu kuglu. U međuvremenu je posada otišla do kontrole leta da
vide šta je to bilo tamo, međutim sve je to bilo sa nekakvim velom
tajne. Saznao sam da su i oni videli na radaru i golim okom, i da je
vojska u pripravnosti… Kada smo ponovo poleteli ka Titogradu,
kontrolor nas je zamolio da okrenemo u levo, prema tom predmetu. Ono je
menjalo brzinu, od mirovanja do neverovatne brzine. Onda nam je rekao:
“Okrenite vi natrag prema Valjevu, ovo se okrenulo ka vama”. Stjuardese,
putnici, svi su bili u panici… Čuli smo da su dva miga od četiri bila i
oborena. Vojska nije davala nikakve informacije.
Bivši načelnik Konrole leta za celu Jugoslaviju, Zlatko Vereš (Zvali ga u jedan posle ponoći u stan, da dođe u BGD, u kontrolu leta)
Printskrin: RTS2
– Imali smo super modernu tehniku,
najmoderniju kontrolu leta, tako da smo imali priliku da potpuno pratimo
tok čitavog tog događaja. Seo sam u kola, sa pomoćnikom smo otišli u
oblasnu kontrolu i tačno se videlo da je to objekat. Pored primarnog,
imali smo i sekundardni radar. I jedan i drugi signal bio je obrađen kompjuterom, a od podataka smo dobili brzinu, visinu i smer. Videli smo kad je NLO
prešao sa levog na desnu stranu, svi putnici se prebacili isto da bi
gledali. Kad je aviondošao na pola puta, ovaj objekat se dosta velikom
brzinom postavio između Batajnice i Surčina,
Tu smo ga izgubili, jer radari imaju program koji briše stalni cilj u
slučaju da se on ne kreće. Imali smo i vezu sa oficirom za navođenje,
ali smo ga videli u oblacima golim okom… Vojska je na kraju napravila
svoju komisiju, objašnjenje je bilo da se radi o meteorološkom balonu.
Ne znam da neki balon može sa 500-600 klometara da prati avion.
Bivši komandir voda u radarskoj stanici Kačarevo kod Pančeva, Aldo Matić
Printskrin: HRT3
– Uočili smo ga na radaru. Pratili smo
objekt, leteo je veoma brzo, došao je u blizinu naše radarske stanice,
tu se brzina znatno smanjila. Vojnici sa straže su nas pozvali napolje
da vidimo nešto što je čudno. Izašli smo i videli tri leteća objekta
spuštena na zemlju, koji su sijali intenzivnom svetlošću, kao sunce.
Mesto sletenja je bilo par metara severo-zapadno od naše stanice. Prvi
put smo tako nešto u životu videli, uzbuđenje je bilo veliko i sve je
trajalo 15 minuta.
Lovački avioni dignuti su u zrak,
krenuli su ka tim objektima, a mi smo ih navodili. Objekti su se digli
kad su im se približi i odleteli su u pravcu Osijeka.
Pre toga piloti su prijavili kvarove i ometanja na migovima. Krenuli su u
poteru, ali brzina tih NLO objekata je bila nedostižna za bilo koji
avion u upotrebi. Iznad Osijeka, iz horizontalne brzine, prešli su u
vertikalni, brzinom od 10 maha u momentu. Mi smo saznali da je još jedan
par migova išao u presretanje i da je jedan pilot poginuo. Naša potera
je bila neuspešna zbog brzine NLO, nagle promena kretanja pri istoj
brzini i tehnologije koju smo sreli. Zapečatili smo materijal i potpisao
protokol o tajnosti.
Nišandžija na PZO topu, Damir Bokunić (Bio na vojnom aerodromu Batajnica)
Printskrin: HRT3
– Služio sam vojni rok kao nišandžija.
Video sam kada su iz jednog svetla izašla dva manja, radili su jedan
spiralni let pre nego što su se udaljili u različitim pravcima. Treće
svetlo je krenulo prem zapadu, nazad, u smeru Zagreba. Oko 40 minuta smo
pratili svetlost, nas osmorica zbog situacije sa Titom. Vojnici su se
bojali, repetirali oružje, jedan nije mogao govoriti, mislio je da će
rat. Uzbuna je bila proglašena na nivou beogradske vojne oblasti, a
jedan pilot nije heo da leti, rekao je da je za njega sve gotovo i da u
akciju ide kolega iz druge smene. Piloti su krenuli, kružili su oko NLO koji je bio na Surčinu, na visini oko 300 m, taj veći NLO krenuo u pravcu Mađarske…
Ja sam video krajičkom oka da je jedan
manji krenuo prema jugu zemlje. NLO koji je bio veći, on se uspinjao,
išao je jako sporo… Ujutru u šest su mi rekli da je bilo jako gusto, da
su svi migovi poleteli i da su tri srušena kada je Jugoslovenskoj
avijaciji naređeno da projektilima upozori NLO da se skloni sa naše
teritorije. Oni su uzvratili kod Mađarske granice gde su se vodile borbe
i pilot je poginuo. Išli smo na sahranu u Beograd, ali
su nam rekli da ne moramo da prisustvujemo jer je počast organizovana
na većem nivou. Kasnije je šest vojnika pozvano da ide u žitna polja u
Vojvodini, gde su pronađeni ostaci “migova”. Našli su jedan koji nije
imao zadnji deo, krila su bila jako oštećena… Čak je i visokom
oficirskom kadru zabranjivano da zna o događajima.
Video iz emisije hrvatskog novinara Krešimira Mišaka možete da podgledate ovde:
