LETEĆI TANJIRI - NAJSTROŽE ČUVANA TEHNOLOGIJA (DRUGI DEO )
Da je ovu tehnologiju prisvojila američka vojska, ali i Sojveti i da se i dalje čuva kao tajna, postoje takođe spekulacije onih koji su ovu materiju proučavali. Više nije tajna da su najveći nemački istraživači baš ovih projekata, nakon rata krišom prebačeni u SAD tajnom operacijom “Paperclip”. Nalog za ovaj transfer dao je predsednik Truman. Cilj je bio da se iz nemačkih mozgova izvuku sva moguća znanja za izradu najmoćnijeg oružija.
“Moja mašina za letenje neće imati ni krila , ni
propelere. Možete je videti na zemlji i da nikada ne pogodite da je to
letilica. Biće u stanju da se kreće po volji kroz vazduh u svim pravcima
savršeno bezbedno”. Ovo je izjavio Nikola Tesla za “The New York Herald
Tribune”, 15.oktobra 1911.
Da li je to bio Teslin opis letećeg tanjira? Na kom principu bi mogla da
leti takva mašina? Tesla je verovatno imao neke ideje, nacrte,
zabeleške o tome? Gde su ti dokumenti završili? Da li je neko po
njegovim idejama kasnije tako nešto i napravio?
Teško je poverovati da ozbiljnih pokušaja da se napravi leteći tanjir
nije bilo. Sam fenomen čigre koja kada se jako zavrti savladava Zemljinu
gravitaciju, dovoljno je izazovan. Isto je i sa popularnim “frizbijem”
koji je dobio naziv po svom izumitelju.
Konačno, u periodu od 1920. do 1970 prijavljen je
najveći broj čudnih letilica kada su očevici tvrdili da su na nebu
videli nešto što je bilo u obliku letećeg tanjira ili izduženog valjka i
kretalo se veoma brzo, uz jak sjaj, čak menjajući i oblik i boju.
Najviše ih je bilo iznad SAD, ali i u Evropi. Nikada nije identifikovan
ni jedan takav objekt kao leteći tanjir, pa se i danas vode kao
neidentifikovani leteći objekti (NLO).
Popularni magazini vole da ove pojave tumače kao
vanzemaljske, pripisujući vanzemaljcima veoma naprednu tehnologiju. Čak
su se pojavili i “insajderi” iz FBI i CIA, nekadašnji tajni agenti, koji
su tvrdili da američka vojska skriva vanzemaljske letilice koje su se,
navodno, srušile na Zemlju. Pod oznakom “top secret” proučava se njihova
moćna tehnologija izrade letećeg tanjira.
Da li se, ipak, sve ovo plasira namerno kako bi se zamaskirala istina –
da su mnogi modeli letećih tanjira već odavno napravljeni i testirani i
to korišćenjem tehnologije ovozemaljskih naučnika, a koja javnosti još
nije predstavljena?
Danas se najviše spekuliše sa time da je
tehnologija izrade letećeg tanjira zataškana i čuva se kao najstrioža
tajna, jer bi komercijalizacija ovakvih letilica ugrozila profit
automobilske i avio industrije, kao i trgovaca naftom. Letećem tanjiru
nisu potrebne ogromne količine nafte kao današnjim avionima. Kao što
ćemo videti tehnologija koju je prihvatila današnja civilizacija u
potpunoj je suprotnosti sa prirodnim zakonima i današnji avioni i rakete
moraju da savladaju ogroman otpor.
Tehnologija izrade letećeg tanjira koristi princip
potpune usaglašenosti sa prirodnim zakonima i leteći tanjir, ne samo da
ne savladava prirodne sile kao što je na primer gravitacija, on ih
koristi kao silu potiska, a energiju za napajanje koristi iz etera
(jonosfere).
Danas je poznato i da su Nemci neposredno pre i za vreme Drugog
svetskog rata eksperimentisali sa potpuno novim konstrukcijama letilica,
pa postoje i podaci da su pokušavali da naprave leteći tanjir.Da je ovu tehnologiju prisvojila američka vojska, ali i Sojveti i da se i dalje čuva kao tajna, postoje takođe spekulacije onih koji su ovu materiju proučavali. Više nije tajna da su najveći nemački istraživači baš ovih projekata, nakon rata krišom prebačeni u SAD tajnom operacijom “Paperclip”. Nalog za ovaj transfer dao je predsednik Truman. Cilj je bio da se iz nemačkih mozgova izvuku sva moguća znanja za izradu najmoćnijeg oružija.
Bliss u Teksasu radilo je u jednom trenutku čak 118
nemačkih raketnih stručnjaka, kao i inženjera koji su radili na letećim
tanjirima.
Ipak, ono što će najviše iznenaditi sve one koje tragaju za istinom o
letećim tanjirima je fizički princip koji ove letilice koriste za
letenje, jer se on bazira na potpuno drugačijem tumačenju i primeni
prirodnih sila.
Najveća maska za istinu je i Ajnštajnova teorija relativiteta i njegovo
verovanje da je svetlost najbrža i nedostižna, te da su vreme i prostor
zakrivljeni. Nobelova nagrada i mediji načinili su od Ajnštajna genija,
iako je on u naučnim krugovima oduvek smatran običnim šarlatanom.
Ajnštajn se klonio od najvećeg broja naučnika toga vremena vešto
izbegavajući svaku naučnu raspravu. Njegovo ime i ideje isticali su
drugi.
“Na pragu smo 21.veka, ali naše razumevanje porekla inercije, mase i
gravitacije i dalje ostaje isto kakvo je bilo vekovima – jedna velika
zagonetka”, napisao je decembra 2000. Veselin Petkov u svom radu: “Da
li fizika 20. veka ima načina da otkrije prirodu inercije i
gravitacije?”
Ovi fizički principi su većini ljudi, čak i fizičarima, i danas
zagonetni. Razlog za ovo je višedecenijsko skretanje pažnje naučnika,
koji proučavaju fundamentalne prirodne zakone, na sasvim suprotnu
stranu. Razlog je – politika kontrole uma. Jer, ukoliko se neka
tehnološka rešenja zataškaju, a teorijske postavke fundamentalne fizike
namerno iskrive, čitave generacije naučnika praktično uče fiziku na
pogrešnim temeljima tako da nikada ne uspevaju da uhvate pravu nit koja
bi sve lako povezala.
Tako pravo znanje imaju samo odabrani – Iluminati (prosvetljeni). Njihovi predvodnici su u krugovima jezuita.
Da li mi učimo na pogrešnim principima?