Ruski naučnici prvi su u istoriji
koji su uspeli da dođu do tajanstvenog jezera Vostok koje se skriva
ispod 3,7 kilometara debelog leda na Antarktiku. Ovo jezero najveće je u
mreži 200 subglacijalnih jezera Antarktika. Iako se veruje da do njega
niko nikada nije došao, ovih dana su se pojavile informacije da su
nacisti tamo uspeli da sagrade tajni bunker.
Čast da budu prvi ljudi koji su stigli do Vostoka pripala je ruskim
naučnicima, iako se prema nekim pisanjima stranih medija, sumnja da su
tamo pre njih ipak stigli nacisti i da se tajni bunker sa Hitlerovom
arhivom nalazi u blizini mesta gde su Rusi u nedelju prestali da buše na
dubini od 3.768 metara stigavši do površine subglacijalnog jezera.
Kako naučnici kreću u potragu za novim formama života, ruska državna
novinska agencija izbacila je vest da bi se Hitlerovo tajno skladište sa
arhivama moglo nalaziti zakopano u ledenom bunkeru na istom mestu.
- Sumnja se da su se krajem Drugog svetskog rata nacisti premestili na
Južni pol gde su počeli da grade bazu na jezeru Vostok - objavila je
ruska agencija RIA Novosti.
Kako se navodi, admiral Karl Donitiz 1943. izjavio je da je Nemačka
ponosna na svoju flotu koja je napravila neverovatnu tvrđavu za Firera
na kraju sveta, na Antarktiku, a prema nemačkim arhivama, mesecima nakon
što su se nacisti predali saveznicima, podmornica U-530 stigla je na
Južni pol.
Sa druge strane, pre postizanja ovog neverovatnog uspeha ruskih
naučnika, pojavila se bojazan za sigurnost naučnika jer su američke
kolege pre nekoliko dana izgubile njihov radarski kontakt, ali su
naknadno ponovo postali vidljivi na radaru.
Jezero Vostok najveće je na Antraktiku, površine otprilike kao Ontario,
a naučnici još dodaju da ono nije bilo izloženo svetlosti punih 20
miliona godina.
Upravo će ovakve njegove karakteristike pružiti naučnicima mogućnost da
saznaju postoji li život na drugim svemirskim telima poput Jupiterovog
satelita Evrope ili Saturnovog Enceladusa na kojima su uslovi slični
ulovima jezera Vostok.
- Ovo je nešto što nikad ranije nije urađeno - u pitanju je jedinstvena bušotina, jedinstveno jezero, i mislim da ćemo pronaći jedinstvene organizme - smatra profesor Priskju, mikrobiolog sa Univerziteta Montana i veteran istraživanja na Antarktiku, koji je doputovao da bi se uključio u sadašnje istraživanje.
Kako BBC prenosi, AARI tim počeo je sa bušenjem 2. januara i dnevno su
napredovali za oko 1,73 metra, da bi deset dana kasnije stigli do
poslednjih desetak metara kada su veliku bušilicu zamenili manjom
opremljenom kamerom.
Sada koriste i posebne tehnike kako bi se što više umanjio rizik kontaminiranja netaknute vode Vostoka.
- Kad bušilica dođe do jezera, vodeni pritisak izguraće strano telo
kroz bušotinu i smrznuti se. Naučnici će potom da se vrate sledećeg
antarktičkog leta kako bi smrznutu vodu uzeli za analize - pojašnjeno je
na sajtu PhysOrg.com.
Sada je najveći izazov za naučnike da se izvuku sa trenutne lokacije
pre nego što zima postane još hladnija. Inače, prosečna temperatura kod
naučne stanice Vostok iznosi -66 stepeni Celzijusa, a upravo je ovo i
mesto gde je 1983. godine zabeležena najniža temperatura na Zemlji od
-89,2 stepena.