Dve tajne o dijamantima su strogo čuvane. Prva, dijamanti
nisu retki. Ima ih kao pleve. I drugo, njihova tržišna cena je veštački
napumpana.
Simbol ljepote, bogatstva i moći riječi su kojima bi se mogao opisati najtvrđi mineral u prirodi zvan dijamant. Dijamanti, kao stabilna polimorfna modifikacija ugljenika, nastaju u gornjem dijelu Zemljinog plašta na dubinama većima od 180 km.
Usljed visoke temperature i pritiska elementarni ugljenik kristalizira u dijamant.
Na površinu dijamanti dospevaju putem magmatskih procesa u plaštu i kori. Matična stena u kojoj se najčešće nalaze naziva se kimberlit (prema gradu Kimberleyu u JAR gdje su se donedavno nalazili najveći rudnici dijamanata na svetu), ultrabazični bazaltni intruziv obično plavkaste boje. Sekundarna nalazišta su u starim rečnim koritima, terasastim morskim obalama i na dnu mora u blizini rečnih ušća. Prema Mohsovoj tablici tvrdoće dijamant ima vrijednost 10, i najtvrđa je poznata supstanca. Težina dijamanata mjeri se u karatima, 1 karat ima 200 mg.
Stari Grci su ih zvali „Božije suze“, a Rimljani su mislili da su dijamanti parčići nebeskih zvezda. U Indiji su samo maharadže mogli da nose dijamante svih boja. Francuski monarh Luis IX doneo je zakon po kome samo on može da ih poseduje. Kinezi su upotrebljavali dijamantski prah za oštrenje oružja i oruđa, a u prvih hiljadu godinu hrišćanstva dijamanti su bili nepoznanica u Evropi. Tome je doprinela i arapska zabrana izvoza dijamanata na stari kontinent. Dijamantima se pripisuju i magične moći: ko ih nosi na levoj mišici dobija sve bitke, a dobar je i za one koji hodaju u snu; arapski dijamanti privlače gvožđe bolje od magneta; dijamant može da izgubi magičnu moć samo kada se po njemu prospe sveža kozja krv; dijamanti leče ludilo…
Dve tajne o dijamantima su strogo čuvane. Prva, nisu retki. Ima ih kao pleve. I drugo, njihova tržišna cena je veštački napumpana. Osim par izuzetaka, dijamanti ne vrede više od poludragog kamenja. Iza tržišta nakita, specijalno vereničkih prstenja, stoji vrlo osmišljena oglasna kampanja. To znaju svi oni koji su ikad pokušali da prodaju svoj dijamantski prsten. Cenu koju su im nudili otkupljivaći dijamantskog nakita bila je uvredljiva. U suštini, dijamanti nisu roba kao što su zlato, srebro ili bakar. Oni se prodaju uz maržu i trgovac neće da izgubi taj dobitak kad otkupljuje dijamante. Jedino što ide u korist novčanoj vrednosti dijamanata je što mogu lako da se prenose. Šaka dijamanata može da se unovči za pristojnu sumu, ako se prodaju uz popust.
Dijamanti su jedan oblik gotovine. Mogu da potkupe. Isplate dug. Zamene za kalašnjikove i metke. Pričalo se da je Osama bin Ladin plačao u dijamantima. Dijamanti imaju svoju cenu, ali njihova vrednost opada brže od gotovine i nikad ne raste. Godišnje se iskopa 130 miliona karata dijamanata. To je oko 26 tona, u vrednosti od devet milijardi dolara. Inače, 80 posto svih dijamanata ne potiču iz rudnika već su veštački napravljeni i, budući da je dijamant najtvrđi materijal, koriste se u industriji. Osim stotinak zaista izuzetnih dijamanata, ostali ukrašavaju jeftino prstenje, naušnice i lančiće devojaka i žena. U Americi se samo prsten s dijamantom smatra se vereničkim prstenom, a sve buduće mlade moraju da ga imaju.
Godine 1888. formirana je u Južnoj Africi, koristeći porodično ime originalnih vlasnika rudnika, organizacija „De Birs konsolidejtid majns, limitid“. Formirali su je najveći investitori u rudnicima dijamanata, koji su 1938. započeli kampanju za prodaju dragog kamena u Sjedinjenim Državama. U Evropi se dijamanti, u tim godinama nakon ekonomske depresije nisu dobro prodavali, i Amerika im je bila jedina nada. Počeli su, uz pomoć najboljih oglasnih kompanija, da modeliraju mozgove mladih Amerikanki. Skovali su reklamni slogan – „dijamanti su večni“. Milioni vereničkih prstenova s majušnim dijamantima postali su simbol uspešnih mladenaca. Kako „De Birs organizacija“ nije htela da konkuriše samoj sebi, slogan „dijamanti su večni“, ili u verziji na engleskom jeziku – „dijamanti su zauvek“, ustvari je upućivao da nakit s dijamantima ne bi trebao da se preprodaje. Oni koji su ipak pokušali, doživeli su razočarenje jer vrednost njihovog malog blaga je bivala prepolovljena.
U to vreme „De Birs“ je kontrolisao oko 80 odsto svetskog tržišta. Sada manipulišu nešto manje od 50 odsto, ali su i dalje najveći igrač u biznisu dragog kamenja na svetu. Oni u Londonu operišu pod imenom „Dijamond trejding kompani“. U Izraelu se zovu „Sindikejt“. U Evropi su poznati kao C.S.O. (Central seling organizejšn). Imaju veliku kompaniju u Africi i raznorazne organizacije u Portugalu, Belgiji, Švajcarskoj, Holandiji… Njihov glavni prodajni adut bazira se na fenomenu masovne psihologije. Ohrabruju ideju da su dijamanti savremeni dokaz uspeha u životu. Svaka devojka, ili žena, mora da poseduje dijamantski prsten koji je dobila od muškarca kao dokaz ljubavi i odanosti, večne privrženosti. Svaki uspešan muškarac mora da svojoj izabranici obezbedi dijamant. Istu takvu oglasnu kampanju „De Birs“ je veoma uspešno sproveo i u Japanu. Japanci nisu hteli da zaostanu za Zapadom.
Kada je sredinom šezdesetih godina prošlog veka Sovjetski Savez počeo da intenzivno eksploatiše svoje rudnike dijamanata, svetu je pretilo da bude preplavljen milionima malih blistavih kamenčića. Naime, dijamanti iz ruskih rudnika uglavnom su manji od pola karata. „De Birs“ je našao rešenje i tajno se dogovorio sa Sovjetima kako da ponude svetskom tržištu sibirske dijamante. Počela je odgovarajuća marketing kampanja. Žene je trebalo da misle da veličina nije važna. Da su manji dijamanti isto tako dragoceni. Da je lepota u sitnome. Oglašavan je „večni prsten“. Bio je napravljen od 25 malih sibirskih dijamanata, i namenjen starijim, udatim ženama. Predstavljali su „obnovljenu ljubav“. Južnoafrička kompanija je svoju potrebu za prodajom sitnih sovjetskih dijamanata pretočila u „romantična osećanja“.
Prosečna veličina dijamanta spala je sa jednog karata, iz 1939. godine, na 0.28 karata, 1976. Oko sto miliona žena nose dijamantski prsten, a milioni njih čuvaju ih na sigurnom mestu. Neke od vlasnica pokušaju da prodaju svoj dijamant i tada se suoče s surovom stvarnošću. Jedan od slučajeva koji je objavljen u štampi je pokušaj jedne bogatašice iz Njujorka da proda dijamantski prsten koji je kupila dve godine ranije u čuvenoj radnji „Tifani“. Tada je za njega platila 100,000 dolara. Nakon što je Njujorčanka odnela prsten od jednog do drugog zlatara, trgovaca dijamantima, i dok su neki jednostavno odbili da išta plate za prsten, a drugi nudili uvredljivu cenu, odustala je od prodaje. Univerzalno prepoznatljiv simbol bogatstva, ljubavi i moći praktično nema značajnu tržišnu vrednost.
Sve dok dijamanti nisu pronađeni na jugu Afrike, svi su stizali iz Indije. Sada se dijamanti eksploatišu u oko 25 zemalja, i Australija je na prvom mestu. Južna i centralna Afrika i dalje snabdeva značajni deo tržišta. U nekoliko afričkih zemalja vode se krvavi ratovi oko rudnika dijamanata. Neke kontrolišu vlade tih država, a neke pobunjeničke gerile. Kroz Monroviju, glavni grad Liberije, koja nema svoje rudnike dijamanata, prolazi najveća trgovina dijamanata i pranje novca. I dok u rudnicima „De Birsa“ laserima odvajaju dijamante od stena, u nekim zemljama Centralne i Zapadne Afrike lokalno stanovništvo ih ispira i iz rečnih korita. U Indiji 800,000 radnika poliraju sitne dijamante pretvarajući ih u još sitnije brilijante za nakit.
Današnje „karavanske staze“ dijamanata spajaju Johanesburg, Njujork, Antverpen, London, Amsterdam, Tel Aviv i Bombaj. Donose zadovoljstvo milionima verenica i znoj, krv i smrt hiljadama u Africi. Donose iluziju sreće, moći i uspešnosti. Donose zlo. Donose velike profite vlasnicima kompanije „De Birs“ i njenim partnerima. Dijamanti su stvorili veliko tržište koje se uvećava ulaskom Kineskinja, koje već smatraju svojim pravom da im se pokloni dijamantski prsten. To je tržište naštimovano da svira ugodne note prodavcima dijamanata, ali nikako kupcima koji bi hteli da kasnije preprodaju svoj nakit. Devojke zaista poseduju dijamante – za večnost. Osim kada ih vrate svojim verenicima razočarane u veliku ljubav. Tada mladići mogu ili da ih sačuvaju za drugu izabranicu srca, ili da ih bace. Ili da ga prodaju za siću.
Koh-i-nor
O ovom dijamantu po prvi put se čulo 1304. godine kada je bio u posedu radže Raja od Malve. Težio je 186 karata. Kasnije ga se dokopao sultan Baber. Sledećih dva veka bio je deo porodičnog blaga Mogulskih imperatora. Kada je 1739. godine Nadir Šak iz Persije osvojio Delhi, nije mogao da pronađe dijamant ali mu je jedna žena iz harema rekla da ga je mogulski princ sakrio u turbanu. Šah je pozvao princa na večeru i, po orijentalnom običaju, predložio mu da trampe turbane. Tako je Koh-i-nor (Planina od svetla) pripao Persiji. Nakon što je dijamant izmenio vlasnika par puta, poklonjen je kraljici Viktoriji 1850. godine. Kraljica je odlučila da ga ponovo iseče i tako ga svela na današnju veličinu od 105.6 karata. Sada je izložen na kruni kraljice Elizabete.
Kulinan
Ovo je najveći dijamant koji je ikad iskopan. Bio je težak je 3,106 karata. Poklonili su ga kralju Edvardu 1907. godine. Godinu dana kasnije poslat je u Amsterdam da bude isečen. Od njega je napravljeno devet većih dijamanata. Najveći je nazvan „Velika afrička zvezda“ i težak je 530,2 karata. Izložen je u Londonskog tvrđavi.
Južna zvezda
Težak je 128,48 karata i bio je pronađen 1853. u Brazilu. Kako je to bio običaj u tadašnjem brazilskom rudniku dijamanata, robinja koja ga je pronašla zadobila je slobodu i imala je pravo da radi za platu. Nije poznato da li je ikada više radila u rudniku jer su je vlasnici, prepoznavši vrednost dijamanta, platili životnu apanažu. Poslednji poznati vlasnik „Južne zvezde“ živeo je 1999. godine u Bombaju. Ugrađen je u veću ogrlicu, u društvu manjih brilijanata.
Afrička zvezda
Trenutno najveći brušeni dijamant na svijetu je Afrička zvijezda i teži 530.20 karata, dimenzije su mu 53mm x 44mm x 29mm, i ima 76 faseta, još se zove i Cullinan I jer je najveći od 9 dijamanata izrezanih iz dijamanta Cullinan, nađenog 1905. u južnoj Africi, u rudniku sir Thomasa Cullinana. Originalni Cullinan najveći je dijamant ikad pronađen. Kad su ga našli težio je 3106 karata i nakon nekoliko pokušaja izrezan je u 9 velikih dragulja, 96 manjih briljanata i još 9.50 karata malih neobrađenih komada. Većina Cullinana danas je u posjedu britanske kraljevske obitelji, a Afrička zvijezda ugrađena je u žezlo kralja Edwarda VII.
Hope
Uzbudljivu prošlost ima i 145.50 karatni "Regent". Pohlepa, ubistva i neprilike prate Regenta od samog prvog poglavlja, pa do posljednjeg počivališta. Pronađen je 1701. godine blizu Golconde, u Indiji. Neko vrijeme bio je u vlasništvu engleskog premijera Williama Pitta, dok nije prodan vojvodi od Orleansa, francuskom regentu. Tada su ga nazivali "Pitt", ali kasnije je preimenovan u Regent i ugrađen u krunu Louisa XV. Nakon francuske revolucije Napoleon Bonaparte ugradio ga je u rukohvat svog mača. Danas je izložen u Louvreu.
Sancy
Jednu od najzanimljivijih i najživopisnijih istorija od svih europskih dijamanata ima dijamant "Sancy". To je blijedo žuti 55.23 karatni kamen, oblikovan kao štit, navodno indijskog porijekla. Nazvan je prema jednom od vlasnika, Seigneur de Sancyju, koji je bio francuski ambasador u Turskoj krajem 16. veka. On ga je doneo francuskom kralju Henryju III, koji ga je nosio u šeširu. Nakon toga prodan je engleskom kralju Jamesu I. Od tada je bio izgubljen i prodavan i mnogi su tražili pravo vlasništva. Danas se također nalazi u Louvreu.
Jubilee
Šesti najveći dijamant na svetu je prekrasni, bezbojni dijamant, težine 245.35 karata i zove se "Jubilee". Originalni grubi kamen, nepravilnog oktaedarskog oblika težio je 650.80 karata. Nađen je u rudniku Jagersfontein, u Južnoafričkoj Republici, krajem 1895. godine. U početku su kamen nazivali Reitz, u čast Francisa Williama Reitza, predsednika države gdje je kamen nađen. Danas je deo privatne zbirke poznatog kolekcionara dijamanata Roberta Mouawada.
Centenary
Trenutno najveći moderno rezani dijamant bez ijedne mane je dijamant "Centenary" otkriven u rudniku Premier Mine u južnoj Africi 17. Jula 1986. godine. Težio je 599.10 karata u grubom obliku, a izbrusio ga je poznati Gabi Tolkowsky kojem su za to trebale gotovo tri godine. Ima 75 faseta na gornjoj strani, 89 na dnu i 83 sa strana, što je ukupno 247 faseta. Danas je težak 273.85 karata i u vlasništvu De Beers grupe u Johannesburgu.
Milenijumska zvezda
Na području Buyimai pronađen je dijamant "Milenijumska zvezda". Njegovo otkriće pokrenulo je pravu navalu kopača koji su se nadali da će pronaći sličan kamen. Potpuno je bezbojan, besprijekoran i spolja i iznutra, izbrušen do savršenih proporcija, težak 203.04 karata. Taj kamen je centralni komad kolekcije Limited Edition Millennium Diamonds koja se još sastoji od 11 izuzetno neobičnih plavih dijamanata brušenih u različite oblike. Originalno, kamen je težio 777 karata. No, kako je ovo jedini kamen tog tipa nađen u čitavom hiljadugodišnjem periodu, statistički, sličan se verovatno neće pojaviti još par stotina godina.
Simbol ljepote, bogatstva i moći riječi su kojima bi se mogao opisati najtvrđi mineral u prirodi zvan dijamant. Dijamanti, kao stabilna polimorfna modifikacija ugljenika, nastaju u gornjem dijelu Zemljinog plašta na dubinama većima od 180 km.
Usljed visoke temperature i pritiska elementarni ugljenik kristalizira u dijamant.
Na površinu dijamanti dospevaju putem magmatskih procesa u plaštu i kori. Matična stena u kojoj se najčešće nalaze naziva se kimberlit (prema gradu Kimberleyu u JAR gdje su se donedavno nalazili najveći rudnici dijamanata na svetu), ultrabazični bazaltni intruziv obično plavkaste boje. Sekundarna nalazišta su u starim rečnim koritima, terasastim morskim obalama i na dnu mora u blizini rečnih ušća. Prema Mohsovoj tablici tvrdoće dijamant ima vrijednost 10, i najtvrđa je poznata supstanca. Težina dijamanata mjeri se u karatima, 1 karat ima 200 mg.
Stari Grci su ih zvali „Božije suze“, a Rimljani su mislili da su dijamanti parčići nebeskih zvezda. U Indiji su samo maharadže mogli da nose dijamante svih boja. Francuski monarh Luis IX doneo je zakon po kome samo on može da ih poseduje. Kinezi su upotrebljavali dijamantski prah za oštrenje oružja i oruđa, a u prvih hiljadu godinu hrišćanstva dijamanti su bili nepoznanica u Evropi. Tome je doprinela i arapska zabrana izvoza dijamanata na stari kontinent. Dijamantima se pripisuju i magične moći: ko ih nosi na levoj mišici dobija sve bitke, a dobar je i za one koji hodaju u snu; arapski dijamanti privlače gvožđe bolje od magneta; dijamant može da izgubi magičnu moć samo kada se po njemu prospe sveža kozja krv; dijamanti leče ludilo…
Dve tajne o dijamantima su strogo čuvane. Prva, nisu retki. Ima ih kao pleve. I drugo, njihova tržišna cena je veštački napumpana. Osim par izuzetaka, dijamanti ne vrede više od poludragog kamenja. Iza tržišta nakita, specijalno vereničkih prstenja, stoji vrlo osmišljena oglasna kampanja. To znaju svi oni koji su ikad pokušali da prodaju svoj dijamantski prsten. Cenu koju su im nudili otkupljivaći dijamantskog nakita bila je uvredljiva. U suštini, dijamanti nisu roba kao što su zlato, srebro ili bakar. Oni se prodaju uz maržu i trgovac neće da izgubi taj dobitak kad otkupljuje dijamante. Jedino što ide u korist novčanoj vrednosti dijamanata je što mogu lako da se prenose. Šaka dijamanata može da se unovči za pristojnu sumu, ako se prodaju uz popust.
Dijamanti su jedan oblik gotovine. Mogu da potkupe. Isplate dug. Zamene za kalašnjikove i metke. Pričalo se da je Osama bin Ladin plačao u dijamantima. Dijamanti imaju svoju cenu, ali njihova vrednost opada brže od gotovine i nikad ne raste. Godišnje se iskopa 130 miliona karata dijamanata. To je oko 26 tona, u vrednosti od devet milijardi dolara. Inače, 80 posto svih dijamanata ne potiču iz rudnika već su veštački napravljeni i, budući da je dijamant najtvrđi materijal, koriste se u industriji. Osim stotinak zaista izuzetnih dijamanata, ostali ukrašavaju jeftino prstenje, naušnice i lančiće devojaka i žena. U Americi se samo prsten s dijamantom smatra se vereničkim prstenom, a sve buduće mlade moraju da ga imaju.
Godine 1888. formirana je u Južnoj Africi, koristeći porodično ime originalnih vlasnika rudnika, organizacija „De Birs konsolidejtid majns, limitid“. Formirali su je najveći investitori u rudnicima dijamanata, koji su 1938. započeli kampanju za prodaju dragog kamena u Sjedinjenim Državama. U Evropi se dijamanti, u tim godinama nakon ekonomske depresije nisu dobro prodavali, i Amerika im je bila jedina nada. Počeli su, uz pomoć najboljih oglasnih kompanija, da modeliraju mozgove mladih Amerikanki. Skovali su reklamni slogan – „dijamanti su večni“. Milioni vereničkih prstenova s majušnim dijamantima postali su simbol uspešnih mladenaca. Kako „De Birs organizacija“ nije htela da konkuriše samoj sebi, slogan „dijamanti su večni“, ili u verziji na engleskom jeziku – „dijamanti su zauvek“, ustvari je upućivao da nakit s dijamantima ne bi trebao da se preprodaje. Oni koji su ipak pokušali, doživeli su razočarenje jer vrednost njihovog malog blaga je bivala prepolovljena.
U to vreme „De Birs“ je kontrolisao oko 80 odsto svetskog tržišta. Sada manipulišu nešto manje od 50 odsto, ali su i dalje najveći igrač u biznisu dragog kamenja na svetu. Oni u Londonu operišu pod imenom „Dijamond trejding kompani“. U Izraelu se zovu „Sindikejt“. U Evropi su poznati kao C.S.O. (Central seling organizejšn). Imaju veliku kompaniju u Africi i raznorazne organizacije u Portugalu, Belgiji, Švajcarskoj, Holandiji… Njihov glavni prodajni adut bazira se na fenomenu masovne psihologije. Ohrabruju ideju da su dijamanti savremeni dokaz uspeha u životu. Svaka devojka, ili žena, mora da poseduje dijamantski prsten koji je dobila od muškarca kao dokaz ljubavi i odanosti, večne privrženosti. Svaki uspešan muškarac mora da svojoj izabranici obezbedi dijamant. Istu takvu oglasnu kampanju „De Birs“ je veoma uspešno sproveo i u Japanu. Japanci nisu hteli da zaostanu za Zapadom.
Kada je sredinom šezdesetih godina prošlog veka Sovjetski Savez počeo da intenzivno eksploatiše svoje rudnike dijamanata, svetu je pretilo da bude preplavljen milionima malih blistavih kamenčića. Naime, dijamanti iz ruskih rudnika uglavnom su manji od pola karata. „De Birs“ je našao rešenje i tajno se dogovorio sa Sovjetima kako da ponude svetskom tržištu sibirske dijamante. Počela je odgovarajuća marketing kampanja. Žene je trebalo da misle da veličina nije važna. Da su manji dijamanti isto tako dragoceni. Da je lepota u sitnome. Oglašavan je „večni prsten“. Bio je napravljen od 25 malih sibirskih dijamanata, i namenjen starijim, udatim ženama. Predstavljali su „obnovljenu ljubav“. Južnoafrička kompanija je svoju potrebu za prodajom sitnih sovjetskih dijamanata pretočila u „romantična osećanja“.
Prosečna veličina dijamanta spala je sa jednog karata, iz 1939. godine, na 0.28 karata, 1976. Oko sto miliona žena nose dijamantski prsten, a milioni njih čuvaju ih na sigurnom mestu. Neke od vlasnica pokušaju da prodaju svoj dijamant i tada se suoče s surovom stvarnošću. Jedan od slučajeva koji je objavljen u štampi je pokušaj jedne bogatašice iz Njujorka da proda dijamantski prsten koji je kupila dve godine ranije u čuvenoj radnji „Tifani“. Tada je za njega platila 100,000 dolara. Nakon što je Njujorčanka odnela prsten od jednog do drugog zlatara, trgovaca dijamantima, i dok su neki jednostavno odbili da išta plate za prsten, a drugi nudili uvredljivu cenu, odustala je od prodaje. Univerzalno prepoznatljiv simbol bogatstva, ljubavi i moći praktično nema značajnu tržišnu vrednost.
Sve dok dijamanti nisu pronađeni na jugu Afrike, svi su stizali iz Indije. Sada se dijamanti eksploatišu u oko 25 zemalja, i Australija je na prvom mestu. Južna i centralna Afrika i dalje snabdeva značajni deo tržišta. U nekoliko afričkih zemalja vode se krvavi ratovi oko rudnika dijamanata. Neke kontrolišu vlade tih država, a neke pobunjeničke gerile. Kroz Monroviju, glavni grad Liberije, koja nema svoje rudnike dijamanata, prolazi najveća trgovina dijamanata i pranje novca. I dok u rudnicima „De Birsa“ laserima odvajaju dijamante od stena, u nekim zemljama Centralne i Zapadne Afrike lokalno stanovništvo ih ispira i iz rečnih korita. U Indiji 800,000 radnika poliraju sitne dijamante pretvarajući ih u još sitnije brilijante za nakit.
Današnje „karavanske staze“ dijamanata spajaju Johanesburg, Njujork, Antverpen, London, Amsterdam, Tel Aviv i Bombaj. Donose zadovoljstvo milionima verenica i znoj, krv i smrt hiljadama u Africi. Donose iluziju sreće, moći i uspešnosti. Donose zlo. Donose velike profite vlasnicima kompanije „De Birs“ i njenim partnerima. Dijamanti su stvorili veliko tržište koje se uvećava ulaskom Kineskinja, koje već smatraju svojim pravom da im se pokloni dijamantski prsten. To je tržište naštimovano da svira ugodne note prodavcima dijamanata, ali nikako kupcima koji bi hteli da kasnije preprodaju svoj nakit. Devojke zaista poseduju dijamante – za večnost. Osim kada ih vrate svojim verenicima razočarane u veliku ljubav. Tada mladići mogu ili da ih sačuvaju za drugu izabranicu srca, ili da ih bace. Ili da ga prodaju za siću.
Koh-i-nor
O ovom dijamantu po prvi put se čulo 1304. godine kada je bio u posedu radže Raja od Malve. Težio je 186 karata. Kasnije ga se dokopao sultan Baber. Sledećih dva veka bio je deo porodičnog blaga Mogulskih imperatora. Kada je 1739. godine Nadir Šak iz Persije osvojio Delhi, nije mogao da pronađe dijamant ali mu je jedna žena iz harema rekla da ga je mogulski princ sakrio u turbanu. Šah je pozvao princa na večeru i, po orijentalnom običaju, predložio mu da trampe turbane. Tako je Koh-i-nor (Planina od svetla) pripao Persiji. Nakon što je dijamant izmenio vlasnika par puta, poklonjen je kraljici Viktoriji 1850. godine. Kraljica je odlučila da ga ponovo iseče i tako ga svela na današnju veličinu od 105.6 karata. Sada je izložen na kruni kraljice Elizabete.
Kulinan
Ovo je najveći dijamant koji je ikad iskopan. Bio je težak je 3,106 karata. Poklonili su ga kralju Edvardu 1907. godine. Godinu dana kasnije poslat je u Amsterdam da bude isečen. Od njega je napravljeno devet većih dijamanata. Najveći je nazvan „Velika afrička zvezda“ i težak je 530,2 karata. Izložen je u Londonskog tvrđavi.
Južna zvezda
Težak je 128,48 karata i bio je pronađen 1853. u Brazilu. Kako je to bio običaj u tadašnjem brazilskom rudniku dijamanata, robinja koja ga je pronašla zadobila je slobodu i imala je pravo da radi za platu. Nije poznato da li je ikada više radila u rudniku jer su je vlasnici, prepoznavši vrednost dijamanta, platili životnu apanažu. Poslednji poznati vlasnik „Južne zvezde“ živeo je 1999. godine u Bombaju. Ugrađen je u veću ogrlicu, u društvu manjih brilijanata.
Afrička zvezda
Trenutno najveći brušeni dijamant na svijetu je Afrička zvijezda i teži 530.20 karata, dimenzije su mu 53mm x 44mm x 29mm, i ima 76 faseta, još se zove i Cullinan I jer je najveći od 9 dijamanata izrezanih iz dijamanta Cullinan, nađenog 1905. u južnoj Africi, u rudniku sir Thomasa Cullinana. Originalni Cullinan najveći je dijamant ikad pronađen. Kad su ga našli težio je 3106 karata i nakon nekoliko pokušaja izrezan je u 9 velikih dragulja, 96 manjih briljanata i još 9.50 karata malih neobrađenih komada. Većina Cullinana danas je u posjedu britanske kraljevske obitelji, a Afrička zvijezda ugrađena je u žezlo kralja Edwarda VII.
Hope
Sledeći po redu je 45.52 karatni dijamant "Hope"
pronađen u Indiji, verovatno pre 1668. godine, kao grubi kristal težine
112 karata. Pronašao ga je Jean Baptiste Tavernier, francuski trgovac i
putnik. Prema legendi dijamant je pre bio oko idola u nekom hramu u
Indiji. Ako je tako, logično je zaključiti da Hope ima brata blizanca,
no sudbina drugog oka nikad se nije saznala. Dijamant je brušen u
indijskom stilu, naglašena je više veličina, nego sjaj. Tavernier je
Hope prodao francuskom kralju Louisu XIV, i već od tada počinje legenda o
nesretnoj sudbini vlasnika dijamanta Hope. Nekoliko puta bio je
ukraden, izgubljen i ponovno pronađen, ali ko god da mu je bio vlasnik
snašla ga je prerana smrt. Danas se nalazi u Smithsonian institutu u
Washingtonu.
RegentUzbudljivu prošlost ima i 145.50 karatni "Regent". Pohlepa, ubistva i neprilike prate Regenta od samog prvog poglavlja, pa do posljednjeg počivališta. Pronađen je 1701. godine blizu Golconde, u Indiji. Neko vrijeme bio je u vlasništvu engleskog premijera Williama Pitta, dok nije prodan vojvodi od Orleansa, francuskom regentu. Tada su ga nazivali "Pitt", ali kasnije je preimenovan u Regent i ugrađen u krunu Louisa XV. Nakon francuske revolucije Napoleon Bonaparte ugradio ga je u rukohvat svog mača. Danas je izložen u Louvreu.
Sancy
Jednu od najzanimljivijih i najživopisnijih istorija od svih europskih dijamanata ima dijamant "Sancy". To je blijedo žuti 55.23 karatni kamen, oblikovan kao štit, navodno indijskog porijekla. Nazvan je prema jednom od vlasnika, Seigneur de Sancyju, koji je bio francuski ambasador u Turskoj krajem 16. veka. On ga je doneo francuskom kralju Henryju III, koji ga je nosio u šeširu. Nakon toga prodan je engleskom kralju Jamesu I. Od tada je bio izgubljen i prodavan i mnogi su tražili pravo vlasništva. Danas se također nalazi u Louvreu.
Jubilee
Šesti najveći dijamant na svetu je prekrasni, bezbojni dijamant, težine 245.35 karata i zove se "Jubilee". Originalni grubi kamen, nepravilnog oktaedarskog oblika težio je 650.80 karata. Nađen je u rudniku Jagersfontein, u Južnoafričkoj Republici, krajem 1895. godine. U početku su kamen nazivali Reitz, u čast Francisa Williama Reitza, predsednika države gdje je kamen nađen. Danas je deo privatne zbirke poznatog kolekcionara dijamanata Roberta Mouawada.
Centenary
Trenutno najveći moderno rezani dijamant bez ijedne mane je dijamant "Centenary" otkriven u rudniku Premier Mine u južnoj Africi 17. Jula 1986. godine. Težio je 599.10 karata u grubom obliku, a izbrusio ga je poznati Gabi Tolkowsky kojem su za to trebale gotovo tri godine. Ima 75 faseta na gornjoj strani, 89 na dnu i 83 sa strana, što je ukupno 247 faseta. Danas je težak 273.85 karata i u vlasništvu De Beers grupe u Johannesburgu.
Milenijumska zvezda
Na području Buyimai pronađen je dijamant "Milenijumska zvezda". Njegovo otkriće pokrenulo je pravu navalu kopača koji su se nadali da će pronaći sličan kamen. Potpuno je bezbojan, besprijekoran i spolja i iznutra, izbrušen do savršenih proporcija, težak 203.04 karata. Taj kamen je centralni komad kolekcije Limited Edition Millennium Diamonds koja se još sastoji od 11 izuzetno neobičnih plavih dijamanata brušenih u različite oblike. Originalno, kamen je težio 777 karata. No, kako je ovo jedini kamen tog tipa nađen u čitavom hiljadugodišnjem periodu, statistički, sličan se verovatno neće pojaviti još par stotina godina.
Коментари
Постави коментар