”Autor Norman Oler u knjizi "Der totale Rausch" (Potpuna opijenost) tvrdi da su nacistički vojnici na početku Drugog svetskog rata masovno koristili droge.
Foto: Bundesarchiv / Wikimedia CommonsOler u razgovoru za DW kaže da ga je na istraživanje podstakao prijatelj, koji mu je prvi skrenuo pažnju na "masovno drogiranje Nacista" o čemu ništa ranije nije čuo i da su razmere "zloupotrebe droge u nacističkoj Nemačkoj prilično šokantne".
"Prva stvar koju sam želeo da pogledam su beleške Hitlerovog ličnog doktora Teodora Morela i na moje zadovoljstvo one su bile prilično detaljne, opisujući kako je Hitlera lečio tokom godina, uključujući "svakodnevne injekcije" i snažan opijat "Eukodal".
Autor tvrdi da su vojnici koristili jeftiniji Pervitin, nemački proizvod patentiran 1937. koji sadrži metamfetamine, danas poznate kao kristalni met.
"On je kao lek bio slobodno dostupan do 1939. godine. U Berlinu je postao droga izbora, kao kad ljudi piju kafu da bi dobili energiju. Svi su uzimali velike količine Pervitina, kompanija je želela da postane rival Koka-Koli. Ljudi su ga masovno koristili, a droga je izazivala euforiju u skladu s generalnim raspoloženjem pre rata," kaže Oler i dodaje da je vojska brzo uvidela "korisnost" droge na ratištu jer su vojnici nakon uzimanja mogli da izdrže nekoliko dana bez sna.
"Prvih nekoliko dana, ne morate da spavate. Kristalni met prvi put je korišćen kad je Nemačka izvršila invaziju na Sudete (pogranično područje s bivšom Čehoslovačkom), a zatim u Poljskoj i kad je Nemačka napala Francusku 1940. godine koristeći svoju taktiku brzog rata. Pre napada, nacistička vojska je naručila 35 miliona tableta Pervitina za vojnike koji jurišaju na Francusku," tvrdi autor.
Hitler na "heroinu"
Knjiga iznosi i detalje o Hitlerovim sklonostima prema drogama i opijatima. On navodno nije koristio Pervitin, ali je eksperimentisao sa steroidima i životinjskim hormonima koje je primao putem injekcija. Kasnije je koristio Eukodal koji je prema pisanju DW-a, bliski rođak heroina.
Hitler je snažnu drogu posebno koristio pred kraj rata da bi podstakao euforiju i kad za nju nije bilo povoda. Generali su mu govorili: "Mi moramo da promenimo taktiku. Moramo ovo da privedemo kraju, izgubićemo rat," ali on ih nije čuo. Od lekara Morela tražio je droge s kojima se osećao nepobedivo.
Oler kaže da ono što navodi u knjizi do sada nije bilo poznato u Nemačkoj i van nje jer Morel, a pogotovo Hitler, nikom nisu govorili šta se događa. Bilo je pokušaja da se od lekara sazna šta koristi nacistički vođa, ali je on odbio da da informacije.
S druge strane, niko nije pokušao da sakrije korišćenje Pervitina u vojsci. Vojska ga na početku nije ni prihvatala kao drogu, već se koristio poput kafe, barem do 1941. godine kada je zabranjen i proglašen ilegalnim. Nacisti su ipak nastavili da ga koristite na bojnim poljima, što se može videti na osnovu porudžbina pred spomenute vojne operacije.
Autor dodaje da su i druge vojske koristile drogu tokom rata i da su Britanci bili na amfetaminima. "U suštini, Nemci su koristili kristalni met, a Britanci spid. Brojni američki vojnici pristigli na ratište koristili su amfetamine u Britaniji. Oni su drogu uzimali da bi mogli da se nose sa zaluđenim nemačkim vojnicima. To se ukorenilo i u američkoj vojsci; ako pogledate Korejski rat u 1950., bio je to rat amfetamina jer su svi piloti bili drogirani."
Коментари
Постави коментар