Teorije zavera o crtanim filmovima (I)

Teorija zavera nikad dosta. No, neke su toliko razrađene i smislene da čoveka nateraju da se zapita da možda nisu zaista i istinite?

Diznijev univerzum – naivni crtaći ili teorije zavere?

Nas, generacije odrasle na Diznijevim crtaćima, niko ne može ubediti da to nisu najneviniji i najbolji crtaći. Ikad! Ali, analitičkom, odraslom oku, ti crtaći puni su skrivenih poruka.

Rasparčavaju ih na sitna crevca I kako vele, nešto sistemski nije u redu. Ne kažemo da je u redu što su zli likovi po pravilu ružni (Bibop I Roksted, Gargamel, maćeha i zle sestre…) ili što je Ejpril O Nil posmatrana samo kao super ženska, iako se stalno provlačila kroz kanalizaciju, a nikad nije menjala odelo, ili što je Oliva, prvi anoreksični model, ili što “igrarije” Toma i Džerija obiluju nekažnjivom agresijom, ili Duško Dugouškovo “maltretiram te dok ne poludiš”… to su malo oštrijem oku vidljive zamerke. Ipak, objektivni, a neki bi rekli i zli jezici vide dublje teorije zavere.

Religija i nametanje ideala

Većina likova u dugometražnim crtaćima su siromašni, skromni, bez oba ili jednog roditelja, uvek ih prate neke nedaće, ali na kraju su oni nagrađeni bogatstvom, ljubavlju, moći.

Pouka je klasična hrišćanska: Ako ste ubogi, skromni i dobri, bićete jednom nagrađeni. Ili Ko čeka taj i dočeka. Takva je, na primer, Pepeljuga, čiji je život godinama bio jedna velika muka, a ipak je nastavljala vredno da mete i služi zloj babuskeri i njenim akrep ćerkama. Ne možemo se, a ne zapitati, zašto Pepeljuga svoje muke nije prekinula već prve godine svog čemernog života. Ipak, ona se odlučila za čamovanje i skromno čekanje na svoju bajku. Stpljena – spašena.

Ili Lepotica i zver: zaljubite se u opaku zver i verujte da je dobro u svakome. Samo što od zveri u stvarnom životu nikad, ama baš nikad ne postane princ. Samo lepotice postanu baba devojke.

S druge strane, mnogi religijski dušebrižnici su osporavli razne crtaće. Štrumfovi su osuđivani kao korisnici magije. Da Vinčijev kod je progurao teoriju da je Ariel – Mala Sirena, sa sve svojom bujnom crvenom kosom, simbol Marije Magdalene, žene Isusa Hrista i najveće tajne ikada! To, mu dođe nesto poput minimalnog subverzivnog delovanja na hrišćansku crkvu.

Komunizam, nacizam i rasizam

Najosporavaniji su mali, plavi šumski stvorovi. Štrumfovi. Nazvani gomilom komunista, a kažu baš su postali popularani poslednje godine Hladnog rata u Americi. Žive u zajednici, sve dele i ako iko odluči nešto na svoju ruku, na celoj zajednici je da ga spasi.

Veliki štrumf liči na Karl Marksa i nosi crvenu kapu, dok je Gargamel kapitalista. Francuski sociolog Antoan Bueno u ‘Maloj plavoj knjizi’ optužio je Štumfove da šire rasističku i totalitarističku propagandu. Ocenio je kako je Papa Štrumf, autoritarni vođa i ostali Štrumfovi ga slušaju bez pogovora. E sad, gde su nacisti, tu mora biti i Jevreja.

Bueno je zaključio da je Gargamel pravi Jevrej, jer je “ružan, prljav i obožavalac zlata”. Jadni naši mali junaci detinjstva, njih je Bueno okarakterisao i kao rasiste. Štrumfeta je prava mala plava arijevka, a štrumfovi nakon što se razbole postanu crni, te izgube inteligenciju, a ne mogu ni razgovarati.

Smatra da su na taj način i belci videli Afrikance tokom 19. veka. Oni još dublji analitičari mogu Štrumfove okarakterisati i kao pripadnike Kju Klus Klana zbog belih kapuljača.

Ništa bolje nije prošao ni Duško Dugouško. Optužen što uvek ljubi Elmera i bele likove, a nikad nije poljubio crnog patka Daču!