Nikad se ne zna šta nosi sutrašnji dan. Zanemarujući tu izreku, kroz istoriju su mnogi ljudi napravili ogromne greške. Predstavljamo vam nekoliko najgorih.
Odbijanje J. K. Rouling
Dvadeset izdavačkih kuća odbilo je rukopis “Hari Poter” pre nego što ga je konačno prihvatio Blumsberi i to na preporuku direktorove osmogodišnje ćerke.Knjige su kasnije prevedene na 60 svetskih jezika i procenjuje se da su Roulingovoj donele bogatstvo od oko milijardu dolara.
Bacanje hard-diska s bitkoinima
Džejms Hauels kupio je 7.500 bitkoina 2009. kada je njihova vrednost bila gotovo nepostojeća. Međutim, do 2013. jedan bitkoin vredeo je 613 funti, što znači da je njegovo “blago” vredelo 4,5 miliona. Jedini problem je što je on hard-disk s bitkoinima držao u fioci godinama, pa ga onda i bacio bez imalo griže savesti.Kada je shvatio šta je uradio, otišao je na lokalnu deponiju nadajući se da će naći disk ispod ogromne gomile đubreta. Naravno, to mu nije pošlo za rukom.
Nisu kupili Gugl za milion dolara
Osnivači kompanije Gugl Leri Pejdž i Sergej Brin prišli su izvršnom direktoru Excite Džordžu Belu 199. i rekli da traže kupca za internet pretraživač vredan milion dolara. Belu se ponuda nije dopala, pa su Pejdž i Brin čak spustili cenu na 750.000. On ipak nije želeo da pazari njihov proizvod. Danas njihova firma vredi oko 365 milijardi dolara.Nije ubio Hitlera
Britanski vojnik Henri Tendi koji je bio jedan od najodlikovanijih ljudi u Prvom svetskom ratu, naišao je 1914. na povređenog i nenaoružanog razvodnika Adolfa Hitlera u jednom jarku, ali je navodno odlučio da ga ipak ne ubije. Ovo možda nije najveća greška istorije, iz prostog razloga što je istinitost priče vrlo sumnjiva.Prodao 610.000 deonica, umesto jedne
Jedan japanski trgovac koštao je kompaniju Mizuho Securities 263 miliona evra, nakon što je prodao 610.000 njenih deonica za jedan jen (0,0078 evra), umesto da jednu proda za 610.000 jena, kako je trebalo da učini.Uprkos višestrukim zahtevima da otkaže trgovinu, Tokijska berza odbila je žalbu i kompanija je morala da preda deonice.
Rekao “ne” Džingis-kanu
Džingis-kan, vladar Mongolskog carstva, hteo je da otvori diplomatske i trgovinske veze preko Ala ad-Din Muhameda, šaha susednog Horezmijskog carstva (današnji Irak i Iran) tokom 13. veka.Međutim, šah je odbio ponudu i obezglavio mongolskog emisara, zbog čega je kan pobesneo i poslao 200.000 vojnika u Horezmiju. Njihovo carstvo je potpuno uništeno.
Коментари
Постави коментар