5 zapanjujućih misterija o Mesecu koje nauka ne može da objasni

Sa prečnikom od oko 3.476 kilometara, Mesec je jedna četvrtina Zemlje po veličini, svi ostali sateliti u našem solarnom sistemu orbitiraju svoje planete oko ekvatora, naš Mesec ne, a tu su i mesečeve stene za koje je utvrđeno da sadrže obrađene metale kao što su mesing, liskun i uranijum 236 i neptunijum 237.

Jednostavno rečeno, Zemljin mesec je jedan od najmisterioznijih objekata u našem sunčevom sistemu. Smatra se “čudnim“ nebeskim telom zbog brojnih fizičkih osobina koje naučnici nisu u stanju da objasne, i zbog činjenice da je najunikatniji objekat u solarnom sistemu, neuporediv sa bilo kojim drugim satelitom koji je pronađen do danas.
U stvari, Mesec je toliko jedinstven da dr Robert Jastrov, prvi predsednik NASA-ine komisije za lunarna istraživanja, mesec naziva “Rozeta kamen među planetama.“
/div> Da bi imali ideju koliko je Mesec čudan, treba samo da pogledamo citat Robina Breta, naučnika iz NASA-e koji je rekao: “Čini se da je lakše objasniti nepostojanje Meseca nego njegovo postojanje.“
Šta je to što Mesec čini toliko čudnim?
Veliki je. U stvari, ogroman je. Sa prečnikom od oko 3.476 kilometara, Mesec je po veličini jedna četvrtina Zemlje. Osim Plutona i Harona, ovo je najveća poznata proporcija između satelita i njegovog matičnog tela među brojnim objektima našeg sistema.

On ima čudnu orbitu koja je toliko jedinstvena da naučnici nisu bili u stanju da je pronađu nigde drugo u sunčevom sistemu. Ispostavilo se da svi ostali sateliti u našem sunčevom sistemu orbitiraju svoje planete oko ekvatora. Naš Mesec ne, i okreće Zemlju sa nagibom od pet stepeni. Mesec ima preciznu visinu, kurs i brzinu, što mu omogućava da “funkcioniše“ ispravno u odnosu na planetu Zemlju. Jednostavno rečeno, Mesec ne bi trebalo da bude tu gde jeste.
Mesec je skoro Zemlja. Sastav našeg prirodnog satelita je sličan Zemljinom, za razliku od većine drugih satelita koji se jasno razlikuju od svojih matičnih planeta.

Ako ovi detalji nisu privukli vašu pažnju, ima još.
Postoje neke mesečeve stene za koje je utvrđeno da sadrže obrađene metale kao što su mesing, liskun i uranijum 236 i neptunijum 237. Ovi elementi nikada nisu pronađeni kao prirodna pojava. Uranijum 236 je radioaktivni nuklearni otpad koji se nalazi u istrošenoj nuklearki i prerađenom uranijumu. Još interesantnije, neptunijum 237 je radioaktivni metalni element i nusproizvod nuklearnih reaktora i proizvodnje plutonijuma.
Ove misteriozne lunarne karakteristike su navele Mihaila Vasina i Aleksandra Šerbakova iz sovjetske Akademije nauka da napišu članak 1970-ih godina o Mesecu pod nazivom “Da li je Mesec kreacija vanzemaljske inteligencije?“
Osim toga, Harold Juri, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju je rekao da je bio “veoma zbunjen stenama koje su astronauti pronašli na Mesecu i njihovim sadržajem titanijuma. Uzorci su bili nezamislivi i zbunjujući jer istraživači nisu mogli da objasne prisustvo titanijuma.“
Drugim rečima, naš Mesec nema karakteristike kao drugi sateliti u našem sunčevom sistemu. Ako to nije čudno, razmotrite tu činjenicu da je sa bilo koje tačke na površini naše planete vidljiva samo jedna strana Meseca.