“ Nisam impresioniran uspesima naše civilizacije da bih smatrao da smo jedina tačka u celom univerzumu koju nastanjuju živa, misleća stvorenja, ili da smo dosegli najviši nivo mentalnog i fizičkog razvoja koja se pojavila u ogromnom rasponu prostora i vremena…“ – Vinston Čerčil
Napisan 1939. godine pod nazivom “Jesmo li sami u univerzumu?,“ Čerčilov esej je ispravno predvideo – pre više decenija – veliki broj galaksija i kako svaka od njih u sebi sadrži veliki broj zvezda.
Čerčilov esej se zasniva na “Kopernikusovom principu“ – ideja da, s obziro na prostranstvo univerzuma, teško je misliti da ljudi na Zemlji predstavljaju nešto jedinstveno i da smo sami.
Osim toga, ratni heroj je pravilno identifikovao značaj vode u tečnom stanju za preživljavanje vanzemaljskog života, što je jedna od glavnih smernica koju naučnici danas koriste u potrazi za vanzemaljskim životom.
Za razliku od mnogih današnjih političara, Vinston Čerčil je imao veliko interesovanje za nauku i nepoznato.
Ponovno otkrivanje nekoliko dokumenata koja su bila zaboravljena oko 40 godina, pokazuje da je britanski političar bio izuzetno zainteresovan za proučavanje kosmosa i da je bio siguran da druge napredne civilizacije postoje na nekim drugim mestima u univerzumu i da naše nije najnaprednije od svih.
Zanimljivo, nedavna deklasifikovana dokmenta takođe otkrivaju da je Čeričil naredio da se izveštaji o NLO viđenjima drže u tajnosti 1952. godine kako bi se izbegla javna panika.
Pored toga što je bio političar, istoričar, i veliki govornik, Vinston Čerčil (1874-1965) je bio zaista zainteresovan za nauku.
U eseju – koji nikada nije objavljen – pisanom mesecima pre izbijanja Drugog svetskog rata, britanski političar je govorio o ogromnom svemiru, postojanju miliona zvezda sa svojim planetama i uslovima koje treba da ispune kako bi bile pogodne za život.
“Nisam dovoljno sujetan da mislim da je moje sunce jedino sa porodicom planeta.“ – Vinston Čerčil
Čerčilov esej se zasniva na ideji da, s obziro na prostranstvo univeruma, teško je misliti da ljudi na Zemlji predstavljaju nešto jedinstveno i da smo sami.
Zanimljivo, nekoliko godina pre današnje potrage za vodom na Marsu, Čerčil je pravilno identifikovao “Zonu Zlatokose,“ pišući da “život može da opstane samo na te od nekoliko stepeni Celzijusa ispod nule do tačke ključanja.“
On objašnjava kako je temperatura Zemlje ustaljena zbog svoje udaljenosti od Sunca. Čerčil takođe razmatra mogućnost planete da zadrži svoju atmosferu, objašnjavajući da što je topliji gas, njegovi molekuli se brže kreću i lakše mogu da pobegnu. Zbog toga je potrebna jača gravitacija, da bi dugoročno zarobila gas na planeti.
Esej je prosleđen američkom Nacionalnom Čerčilovom muzeju u Fultonu u Misuriju 1980. godine, gde je iskopan od strane direktora muzeja i objavljen u časopisu Nature.
Čečilov esej zaključuje da će Mars i Venera najverovatnije biti jedine planete u našem sunčevom sistemu – osim Zemlje – koje će moći da održe život.
Čerčil je eliminisao spoljne planete (previše hladno); Merkur (pretoplo na sunčanoj strani i prehladno na drugoj); i Mesec i asteroide (njihove gravitacije su preslabe da bi zarobile atmosferu).
Коментари
Постави коментар