Kola od konoplje, a o gorivu da ne govorimo-zato je konoplje zabranjeno

Kola od konoplje, a o gorivu da ne govorimo

Jedna od najgorih noćnih mora koju čovek može da doživi, pored nervoznih šefova na poslu i drugih sitnica, jeste korov. Neki od vas, cenjeni čitaoci, su verovatno imali iskustvo da nakon više celodnevnih radova u bašti primete da je ceo trud bio uzaludan i da je neophodno ponovo uzeti motiku u ruke. Što bi rekla moja žena: „da nam se grašak tako primi gde bi nam kraj bio”.
Taman se čovek ponada da je izašao iz bašte kad za par dana… Šta više da objašnjavam. Znate i sami. I sad jedan mrzitelj korova počinje pro-korov priču i još tvrdi da se od korova može napraviti automobil. Deluje nemoguće? Pravo da vam kažem, nisam ni ja verovao.
To zvuči kao kad bi od zubače dobili Yugo, Mečku ili Forda. Ono što dosta ljudi ne zna jeste činjenica da Mercedes sadrži u sebi oko dvesta delova od materijala koji su dobijeni od konoplje, a Henry Ford je napravio automobil od konoplje 1941. godine. Šta je konoplja nego korov, kako su govorili naši stari. Zubača će morati da pričeka genetsku modifikaciju.

Te 1941. godine Henry Ford je zaista napravio automobil od konoplje. Kako ga je testirao?

Jednostavno: lupao je sekirom po karoseriji koja je ostala čitava. Autor će dozvoliti sebi sitnu malicioznost na samom početku tvrdeći da se takvim kvalitetom karoserije krše ljudska, građanska i manjinska prava. Zašto? Zamislite da pijani vozač takvim kolima udari nekog pešaka, šta bi se desilo?
Zli jezici bi rekli: „legalizujte kanabis u potpunosti pa više neće biti ni pijanih vozača ni saobraćajnih udesa”, ali nećemo se više baviti tim nevaljalcima.
Da se vratimo na našu temu. Ford je posle dvanaest godina istraživanja završila eksperimentalni automobil od plastike koja je napravljena od konoplje. Karakteristike dizajniranog materijala su bile mnogo bolje od standardne plastike, a sam automobil se nije puno razlikovao od čeličnih konkurenata.

Osnovna konstrukcija je, doduše, bila napravljena od čelika na koju je montirano četrnaest plastičnih panela debljine oko pola centimetra koji su se pokazali deset puta izdržljivijim na udarce od čelika.
Prozori su takođe napravljeni od iste plastike, a sam automobil je bio lakši za oko petsto kilograma od čeličnog iste veličine.

Savremene tendencije u automobilskoj industriji idu ka tome da se na konoplju, doduše nesvesno, računa veoma ozbiljno. Šta bi to trebalo da znači?

Sredinom sedamdesetih godina Evropska Zajednica je počela konkretnije da se interesuje za problem životne sredine. Ugovor o osnivanje EU iz 1972. godine je predvideo kontrolu zagađenja.
Prvi propisi su doneti 1975/1976. godine i odnosili su se na upravljanje otpadom i zaštiti ptica. Od tada je urađeno šest akcionih programa koji se bave životnom sredinom. Da ne nabrajam dalje. U ovom trenutku je najinteresantnija Direktiva iz 2000. godine koja se direktno tiče uklanjanja vozila koja više nisu pogodna za vožnju, tj. „vozila sa isteklim rokom trajanja” ( En of life Vehicles Directive ).
U isto vreme donet je i Šesti akcioni plan. Ovim planom je predviđena resursna efikasnost po kojoj krajnji otpad treba da se smanji za deset odsto do 2010, a za polovinu do 2050. godine.

Direktiva iz 2005. godine unosi još nekoliko novina:

• Odgovornost proizvođača,
• zatim ponovna upotreba,
• obnavljanje ili reciklaža „vozila sa isteklim rokom trajanja”
• i oslobađanje plaćanja takse za skladištenje takvih vozila poslednjih vlasnika.

Ta taksa je prenesena na prozvođača ili na firmu koja je uvezla ili izvezla pomenuto vozilo. Osim toga, automobilskoj industriji je nametnuta obaveza proizvodnje vozila koja će se lakše reciklirati.
Šta, u stvari, to treba da znači? Ranije je u Evropi bilo pravilo da osoba čija kola nisu za vožnju mora da ih transportuje na otpad i da plati taksu za odlaganje. Vremenom se nakupilo suviše takvih krševa. Pošto se nakupilo puno otpada koji je samo zauzimao mesto i zagađivao sredinu, EU se setila kako da doskoči zagađenju.

Šestim akcionim planom i Direktivom je predviđeno da su proizvođači u obavezi da vrše naučna istraživanja koja će proizvesti nove ekološki prijateljske materijale. Pa smo, između ostalog, dobili razna nova eko-goriva. Pomenuta direktiva je direktno zabranila upotrebu žive, olova, kadmijuma i heksavalentnog hroma uz praćenje toksičnosti plastike i PVC-a u automobilima. Troškovi tretmana recikliranja, ponovne upotrebe i obnavljanja su pali na proizvođače i dilere automobila.
Da li se sećate akcije staro za novo… Punto, Dinkić, Fiat? Nešto slično je uradila i Nemačka uz premije države od 2500 evra po vozilu.

Evo još nekih činjenica:

Deset odsto težine vozila je sačinjeno od plastike.Metalni delovi kola mogu ponovo da se upotrebe, pretope, recikliraju,pojedini delovi mogu da se montiraju na druga vozila, ali šta da se radi sa plastikom?
Kako je reciklaža plastike nepraktična, jer se plastika može reciklirati najviše dva do tri puta i pošto sam postupak nije jeftin, automobilska industrija je počela da se odlučuje na jedan neuobičajan korak.Počeli su da koriste plastiku od konoplje.
Istraživanja pokazuju da konopljina vlakna imaju najbolje mehaničke osobine od svih ostalih prirodnih vlakana. Ističe se ponašanje takvih vlakana prilikom saobraćajnih nesreća. U tim slučajevima konopljina plastika ne ostavlja oštre ivice. Zbog male gustine je lakša i mnogo čvršća od standardne plastike. Osim toga može da se reciklira nebrojeno puta, bio-razgradiva je i ne zagađuje okolinu na bilo koji način.

Ironično je da se konoplja najviše koristi za cigaret papir.

Prema proceni Evropske Asocijacije za industrijsku konoplju više od devedeset odsto proizvodnje kaše i papira na bazi konoplje odlazi na ovo tržište, što znači da puno ljudi puši konoplju, a da to i ne zna. U proizvodnji takvog papira konoplja se meša sa lanom.
Ista studija ističe da je propuštena velika prilika kada je uveden euro kao valuta jer su papirne novčanice mogle da se pravi od papira dobijenog od konoplje, koji je bolji i pogodniji za očuvanje čovekove sredine od papira proizvedenog od drvenih vlakana.Osim toga prizvodnja papira od drvenih vlakana podrazumeva upotrebu toksičnih supstanci tokom samog procesa.

Konoplja i lan se mnogo brže obnavljaju, naročito konoplja. Osim toga uzgojem konoplje se smanjuje količina ugljen-dioksida u atmosferi. Indikativno je to da je tržište konoplje veoma stabilno tržište sa najmanjim varijacijama u cenama.
Dalje, statistika pokazuje da je udeo konopljinih i lanenih vlakana u proizvodnji biokomponenti koje se koriste u industriji pedeset pet odsto, a naročit rast upotrebe konoplje se predviđa u auto-industriji. Od konopljinih vlakana može da se proizvede cela unutrašnjost automobila, od komandne table, preko presvlaka za sedišta i gepeka, do table koja prekriva gepek i rukohvata.

• Francuska, Nemačka, Kanada, sve ove zemlje imaju svoje automobile u kojima konopljina vlakna igraju svoju ulogu.
• PSA Peugeot Citroën je inicirao Plan zelenih materijala po kojem će udeo lana i konoplje u pravljenju delova njihovih automobila porasti za šesto procenata u 2015. godini.
• Mercedes već koristi konoplju za unutrašnjost nekih automobila iz svoje proizvodnje, kao i BMW čiji će novi električni automobil i3 imati unutrašnjost istog kvaliteta.

Jedan od bitnih razloga je i lakoća konopljinih vlakana što bitno utiče na težinu automobila i potrošnju goriva.
Kanada je otišla najdalje. Kandska vlada je pomogla proizvodnju automobila na električni pogon napravljenog u potpunosti od konoplje.

Kestrel je dizajnirala kompanija Calgary-based Motive Industries INC . Električni motor je konstruisala kompanija iz Kvebeka. Ovaj automobil razvija brzinu od 90 km/h, a prelazi oko 160 km bez dodatnog punjenja. Težak je oko hiljadu i sto kilograma i odlično prolazi sve testove sudara. Proizvodna verzija je izašla 2015. godine.
Kad smo već kod automobila navedimo još nešto. Konoplja daje izuzetno dobar biodizel. Pala je u zaborav činjenica da se konopljino ulje nekada koristilo u lampama. Od početka svetske finansijske krize 2008. godine ljudi su počeli da se dovijaju na razne načine.

Jedan od tih načina je proizvodnja biodizela u kućnim uslovima. Deluje možda šašavo, ali postoji varijanta „uzgajanja” goriva u kućnim uslovima.
Konopljin bio dizel pored ostalog emituje jako malo štetnih sastojaka u vazduh. Možda je najbitnija činjenica da dosta vozila sa novim dizel motorima može da koristi ovo gorivo, bez bojazni od bilo kakve štete. Još kad bismo uspeli da ubedimo FIAT…
O tome ćemo ipak nekom drugom prilikom, sad idem da proverim situaciju u bašti.

jos:istina o konoplju"LEK ILI POROK"

Evo što zaista stoji iza zabrane marihuane