LAŽNO SLETANJE NA MESEC

Iza Apollo misija stoji mnogo više od onoga što su nam rekli. Ljudi su na Mesec došli u daleko savršenijoj vrsti letelica nego što su to rakete i šatlovi. Vlada iz senke koja kontroliše zvanični svemirski program je odavno imala pristup jednoj vrsti tehnologije letećih tanjira koju koriste vanzemaljske i međudimenzionalne grupe. Razvijena je u nacističkim projektima još 1943. godine, a na kraju rata naučnici i inženjeri koji su bili uključeni u njega su dobili pomoć od strane CIA-britanske obaveštajne-vatikanske operacije pod nazivom "Spajalica" da pobegnu iz Nemačke. Ti naučnici, uključujući i genetičare i eksperte za kontrolu uma, poput "Anđela smrti" Jozefa Mengelea, odvedeni su u SAD da bi nastavili sa svojim radom. Upravo su naučnici sa projekta "Spajalica" uveli program američke vlade za kontrolu uma, zlokobni MK-ULTRA i dalje razvili letelice tipa "leteći tanjir" koje prkose gravitaciji i ostale vrste tehnologije koje se u javnoj areni pojavljuju samo kao naučna fantastika. Ne upravljaju svim letećim tanjirima koje ljudi vide neljudska bića, a to je tehnologija koju oni koriste za svoje nezvanične posete Mesecu. Međutim, jedna stvar je sigurna: prvo zvanično iskrcavanje na Mesec, "ogroman korak za čovečanstvo", bilo je potpuna prevara, barem po načinu na koji je predstavljeno ljudima. Najupečatljiviji dokaz o ovome stigao je od američkog filmadžije Džeja Vajdnera, u njegovom ekspozeu na svom internet portalu 2009. Napisao je biografiju legendarnog režisera Stenlija Kjubrika. Kaže da je Kjubrik režirao sletanje na Mesec 1969. u studiju koji je bio "veoma" na Zemlji, a članak na njegovom portalu detaljno predstavlja sve činjenice. Vajdner još kaže da su mu mnogi izvori unutar vojno industrijskog kompleksa rekli da je predsedniku Kenediju pokazana tehnologija letećih tanjira ubrzo nakon njegove pobede na izborima i da je on shvatio njen potencijal za mnoge druge napredne stvari, uključujući i izvor jeftine i po potrebi benigne energije. Vajdner piše sledeće:

"Ubrzo nakon što je video tehnologiju za izradu letećih tanjira, JFK je održao svoj čuveni govor u kome je zatražio od NASA-e da iskrca čoveka na Mesec pre isteka te decenije. Mnogi insajderi su verovali da je to bila zavera JFK-a da natera NASA-u i vladu iz senke da obelodane njihovu tehnologiju svemirskih letelica."

S obzirom na to da je svima bilo jasno da standardna raketna tehnologija nije mogla da odvede čoveka na Mesec i da ga sa istog vrati, JFK je možda mislio da će NASA biti primorana da obelodani znanja o tehnologiji koja stoji iza izrade letećih tanjira da bi ispunila njegovu viziju i stigne do Meseca pre isteka 1960-ih. JFK-ev potez je stoga bio usmeren na to da oslobodi ovu naprednu tehnologiju iz ruku podmukle vlade u senci.

Kenedi je ubijen 1963. i NASA je napravila plan da učini da sve izgleda kao da su uz pomoć raketne tehnologije otišli na Mesec istovremeno čuvajući tajnu njihovih naprednih letelica, kaže Vajdner. Izabrali su Stenlija Kjubrika da režira ovaj kobajagi snimak jer su verovali da je najstručniji za primenu filmskih specijalnih efekata tokom 1960-ih. Vajdner kaže da je zauzvrat Kjubrik ispregovarao skoro neograničeni budžet za svoj naučno-fantastični film "2001: odiseja u svemiru", kao i garanciju da će nesmetano moći da snima sve filmove koje želi do kraja svog života. Sigurno je film "Odiseja u svemiru" bio jedan od najskupljih produkcija svog vremena, a Predsednik MGM-a je javno izjavio da nikada nije video "raf kat" za 4 godine koliko je bilo potrebno da se film napravi. Produkcija filma je obuhvatila isti period kao i prvi program Apollo. Oba su započela 1964. godine, film je izbačen 1968. godine, a navodno iskrcavanje na Mesec je bilo prikazano svetu 1969. godine. Džej Vajdner prikazuje u najsitnije detalje kako se isti specijalni efekti i vizuelne anomalije jasno mogu videti i u filmu "Odiseja u svemiru" i u "iskrcavanju na Mesec". Vajdner je napravio i dokumentarac o tome pod nazivom "Kjubrikova Odiseja".

Upravo zbog činjenice da su scene sa Meseca bile snimljene u studiju postojala je čitava lista kontradiktornosti na koje su stručnjaci ukazivali, posebno onih sa osvetljenjem. Vajdner veruje da je Kjubrik namerno ostavio te nepravilnosti da bi kasnije prava istina bila otkrivena. Kjubrik je umro 1999. godine, ubrzo nakon što je direktorima Vorner Bradersa prikazao svoj poslednji film "Širom zatvorenih očiju". U filmu glume Tom Kruz i Nikol Kidman i radi se o satanističkoj mreži kontrolora uma kojoj pripadaju elitne porodice i pojedinci. Direktori Vornera su očigledno želeli da Kjubrik preradi film, ali je on to odbio. Ukoliko je tačno da je obezbedio doživotni ugovor za necenzurisano snimanje filmova, nisu mogli ništa povodom toga da urade - osim ukoliko on ne bude mrtav. Kjubrik je zato na prigodan način umro od "srčanog udara", a nekih 15-20 minuta filma "Širom zatvorenih očiju" izbačeno je pre nego što je isti pušten u opticaj. Vorner Braders i dalje odbijaju da objave DVD Kjubrikove originalne verzije. Dan pojavljivanja filma, koji je Kjubrik napisao u svom ugovoru, bio je 16.07.1999. godine, tačno 30 godina nakon prvog "iskrcavanja na Mesec".