Misteriozna civilizacija u Kini: Ko je živeo u ovom podzemnom svetu?

Longju pećine nalaze se blizu sela Šijan Bejkun u provinciji Džeđang, Kina. One predstavljaju neverovatan i redak drevni podzemni svet koji se u Kini smatra „devetim čudom drevnog sveta“.

Pećine Longju, za koje se smatra da su stare bar 2.000 godine, predstavljaju jedne od najvećih iskopina iz drevnih vremena i misteriju koja je pomučila sve stručnjake koji su pokušali da ih ispitaju.
Naučnici širom sveta iz oblasti arheologije ,arhitekture, inženjerstva i geologije nemaju nikakvu ideju ko je mogao da ih izgradi, kako i zašto.
Lokalni seljak je 1992. godine prvi put otkrio 36 pećina koje zauzimaju površinu od 30.000 kvadratnih metara. Svaka od pećina proteže se oko 30 metara u dubinu i sadrži prostorije, mostove, provalije i bazene.
Stubovi koji drže plafon su ravnomerno raspoređeni po pećinama, a zidovi, plafon i kameni stubovi su išarani paralelnim linijama pomoću dleta.
Samo jedna od pećina je otvorena za turizam, a odabrana je zbog ureza napravljenih na kamenju koji oslikavaju konja, ribu i pticu. Pećine Longju su zaista enigma i obuhvataju 10 misterija koje ne mogu da se objasne ni nakon dve decenije istraživanja.

1. Kako su sagrađene?

Gruba procena obima posla potrebnog za izgradnju ovih pećina je zapanjujuća. Procenjeno je da bi stvaranjem ovih pećina moralo da se ukloni bar 1.000.000 kubnih metara kamenja.
Naučnici su izračunali da bi, ako se uzme u obzir prosečna brzina kopanja po osobi, bilo potrebno 1.000 ljudi koji bi radili čitav dan i noć 6 godina da se napravi tako nešto.
U obzir nisu uzeti neverovatna pažnja i preciznost graditelja, što bi pridodalo još više vremena na već određenu procenu.
Još uvek je nepoznato kako su pećine izgrađene i pomoću kojih alata. U okolini nisu pronađeni nikakvi alati, a naučnicima još nije jasno kako je postignuta takva simetrija, preciznost i sličnost između različitih pećina.

2. Nema tragova izgradnje

Uprkos njihovoj veličini i naporu uloženom u njihovu izgradnju, nema nikakvih tragova izgradnje pećina niti je njihovo postojanje zabeleženo u istoriji.
Iako je u sveukupno iskopavanje uključeno gotovo milion kubnih metara kamenja, ne postoji nikakva naznaka gde je tolika količina kamenja završila, niti postoje dokazi da se tu ikada nešto radilo.
Na kraju, ne postoji nijedan istorijski dokument koji pominje ove pećine, što je veoma neobično, obzirom na njihovu veličinu. Njihovo poreklo je misterija.

3. Zašto su zidovi uklesani?

Skoro svaka pećina je od dna do plafona prekrivena paralelnim linijama koje su uklesane na skoro svaku površinu.
Rezultat jeste ravnomerni šablon kroz pećine, za koji bi bilo potrebno jako puno radne snage i vremena. Pitanje je zašto? Da li je toliki posao obavljen samo zbog ukrašavanja?
Da li linije možda predstavljaju neku simboliku? Trenutno se samo zna da se linije poklapaju sa onima pronađenim na grnčariji u obližnjem muzeju, koja potiče iz vremena između 500. i 800. godine pre nove ere.

4. Nedostatak riba

Kada su pećine prvi put otkrivene, bile su pune vode, koja se tamo verovatno nalazila prilično dugo. Ona je morala da se ispumpa, da bi se moglo zaključiti da li su u pitanju prirodne ili veštačke pećine.
Mnoga sela u južnoj Kini sadrže veoma duboka jezera, koja se još nazivaju i „jezera bez dna“ od strane seljana. Ova jezera su prepuna ribe koja se veoma lako hvata. Međutim, u pećinama nije pronađena nijedna riba, niti bilo koji drugi oblik života.

5. Kako su pećine ostale tako dobro očuvane?

Jedno od najmisterioznijih pitanja jeste kako su pećine uspele da očuvaju svoju strukturu više od 2.000 godina. Nema znakova kolapsa, nema tragova ruševina i nema štete uprkos činjenici da su zidovi u nekim delovima debeli jedva 50 centimetara.
Kroz vekove, u ovom području je bilo brojnih poplava, nepogoda i ratova. Planine su menjale svoj izgled, kamenje je oštećeno, ali unutar pećina sve izgleda kao da je napravljeno juče.

6. Kako su graditelji radili u mraku?

Obzirom na velike dubine pećina, neke oblasti do kojih ne doseže svetlost od spolja potpuno su mračne. Ipak, te mračne oblasti takođe su ukrašene hiljadama paralelnih linija na zidovima, stubovima i plafonu. Kako su drevni ljudi mogli raditi u mraku?
Prema rečima Đia Ganga, profesora građevine na Tondži univerzitetu:
„Trebalo bi da postoje lampe, pošto je ulaz u pećinu veoma uzan i malo sunčevog svetla obasjava pećinu u određeno doba dana. Kako se dublje zalazi u pećinu, svetlo postaje sve slabije. Na dnu pećine, nekoliko desetina metara ispod ulaza, ne vidi se apsolutno ništa“.
Međutim, sve ovo je nastalo pre dva milenijuma, a ništa što je moglo da se koristi kao osvetljenje nije pronađeno.

7. Da li su pećine namerno povezane?

Svih 36 pećina ravnomerno je raspoređeno na oblast od samo jednog kvadratnog kilometra. Obzirom na tako visoku gustinu, nameće se pitanje da li su neke od pećina namerno povezane.
Koja je svrha pravljenja toliko odvojenih pećina u tako uskoj oblasti bez njihovog povezivanja?
Na mnogim mestima, zidovi između pećina su veoma tanki, jedva 50 centimerara, ali nisu povezani, pa se čini kao da su namerno ostavljeni odvojeni. Štaviše, većina pećina su gotovo identične.

8. Ko ih je napravio?

Niko nema pojma ko je izgradio pećine. Neki naučnici tvrde da nije ni moguće ni logično da su takav posao izveli obični seljani.

Samo car ili vođa je mogao organizovati tako veliki projekat, poput izgradje Kineskog zida, koji je izgrađen radi odbrane od spoljašnje invazije. Ipak, ako je car naredio izgradnju, zašto ne postoje istorijski zapisi o tome?

9. Kako je ostvarena tolika preciznost?

Razmera Longju pećina je veličanstvena, dizajn je delikatan, a konstrukcija sofisticirana, dok preciznost ukazuje na pravo majstorstvo. Model, šablon i stil svake pećine veoma su slični.
Svaka pećina je poput velikog hola. Jedna strana je strma, a druga nagnuta za 45%. Četiri zida su ravna, a ivice i ćoškovi su razgraničeni. Tragovi klesanja su ravnomerni i precizni.
Kako navodi Jang Hongsun, stručnjak sa Arheološkog instituta Kineske akademije društvenih nauka:
„Na dnu svake pećine, drevni graditelji ne bi mogli da vide šta ostali rade u drugoj pećini. Ipak, unutrašnjost svake pećine morala je biti paralelna sa drugom inače bi došlo do probijanja. To znači da su sredstva za merenje morala biti veoma napredna. Mora da je postojao neki plan koji je uključivao veličine, lokacije i udaljenosti između pećina“.

Istraživači su uz pomoć moderne opreme i metoda izmerili veličine zidova, otkrivši da je čitava konstrukcija neverovatno tačna. Zidovi između pećina su iste debljine u različitim sekcijama. Kako je postignuta takva preciznost? Koje metode su oni koristili?

1. Za šta su korišćene ove pećine?

Detaljnim istraživanjima i ispitivanjima, naučnici i učenjaci su pokušali da pronađu objašnjenje za postojanje ovih pećina, ali nijedno od njih nije bilo ubedljivo.
Neki arheolozi sugerišu da su to u stvari grobnice starih careva, carski hodnici ili neka vrsta skladišta. Međutim, nikakve grobnice niti objekti nisu pronađeni u blizini pećina.
Da su korišćene kao carska palata, pećine bi bile drugačije dizajnirane, sa posebnim prostorijama za različite namene, ali ne postoje dokazi koji bi podržali tu teoriju.
U drugoj hipotezi se navodi da su pećine korišćene za iskopavanje neke vrste minerala. Međutim, rudarstvo bi zahtevalo posebnu opremu i uređaje za iskopavanje i transport kamenja.
Nisu pronađene nikakve naznake da je posredi rudarstvo niti mesto gde bi kamenje na kraju završilo. Naravno, ako su pećine služile za kopanje, čemu tako složene dekoracije na zidovima, stubovima i plafonu?
Na kraju, neki su sugerisali da su pećine bile mesto za stacioniranje vojske pošto je jedan od careva iz prošlosti želeo da sakrije svoje ratne pripreme od svojih vojnika.
Međutim, ove pećine nisu mogle biti izgrađene za kratko vreme. Bilo bi potrebno mnogo godina da se naprave, te je malo verovatno da su napravljene u svrhe rata. Takođe, nema naznaka da su ljudi boravili u pećinama.
Uprkos decenijama istraživanja, veoma malo odgovora se pojavilo vezano za enigmu Longju pećina. Naši drevni preci su uspeli da naprave mnoge božanstvene stvari, ali ova misterija je zaista neobjašnjiva.