Čemu služi HAARP?

Za vreme bombardovanja 1999. godine Srbi su pevali, igrali, “ludirali” se i nosili iscrtane mete – sada je jasno zbog čega su to činili – objašnjava u veoma nategnutoj teoriji dr Šarl Laverdir

Dr Šarl Laverdir (Laverdiere), fizičar sa Instituta koji se nalazi u Sent Etjenu, u opsežnom članku za nemački časopis “Gea” (Zemlja) potvrdio je da Amerikanci od 1998. godine selektivno koriste HAARP kako bi celom svetu nametnuli, prvo, svoju kulturu, političku doktrinu i, na kraju, vlast!

Laverdir ukazuje na osiono ponašanje SAD: zverski je bombardovana SRJ i Irak a slična sudbina planirana je za Iran i Severnu Koreju.

Francuski naučnik fokusira svoju pažnju na tzv. “bioefekte projekta HAARP”, odnosno posledice dugotrajne izloženosti ljudi elektromagnetnom zračenju koje dovode do učestale pojave umora, nervoze, gubitka memorije, nastanka katarakte, leukemije, urođenih deformiteta, raka i promena na mozgu. Ekstremno niske frekvencije (do 10 Hz) mogu se upotrebiti za manipulaciju i rušenje mentalnih procesa te kontrolu stanovništva na daljinu. Ljudski mozak proizvodi električne talase čija se frekvencija kreće između 0,5 i 25 herca. Takozvane alfa, beta, delta i teta frekvencije povezane su sa stanjima ljudske svesti. Koncentrisana pulsna energija ovih učestalosti može izuzetno efikasno da promeni ponašanje čoveka.

Svi vole – big mek

Da vlada SAD, na neki način, pomoću aktiviranja HAARP, deluje na svest celog čovečanstva utičući pojedinačno na mozak ljudi, Šarl Laverdir zapaža i iznosi niz dokaza. Na prvom mestu je pojava neke vrste opšte ravnodušnosti i prevladavanje američkog stila života (american way of living). Više nisu potrebne reklame i skupe kampanje, kaže doktor iz Sent Etjena, danas i u najzabitijem afričkom selu stanovnici pričaju o “koka koli”, “fordu” ili borbi protiv terorizma. Svi, ili skoro svi, političari su se pomirili sa koncepcijom neokapitalističkog društva, a socijalističke ili humane vrednosti koje su vladale do pre desetak godina se i ne pominju. Čak bi i Šveđani svoj uređeni socijalistički poredak menjali za nestabilan liberalizam.

Američki način mišljenja se bezrezervno prihvata: “Evo, i mi Francuzi odjednom više volimo da jedemo “big mek” nego naša nacionalna jela. Kad pitate ljude koji punih usta žvaću ova “kartonska čuda” šta im se u njima dopada, ne umeju da kažu. Da li je reklama uticala da jedu “mek” i zalivaju ga “kolom”? Ne. Reklame američkih proizvođača hrane na francuskom TV kanalima čine tek sedam posto reklama francuskih proizvođača. U takozvanim zemljama tranzicije ti restorani su puni, a da je procenat njihove reklame u medijima mizeran.” Dovoljno je samo otvoriti američki restoran i on je odmah pun, jada se Laverdir. Amoralnost je postala vrlina, a u “Velikog brata” se gleda kao u božanstvo.

Testiranje Srba

Kao primer uticaja na mentalne sposobnosti ljudi i njihovo “izvitoperavanje”, Laverdir navodi Srbiju za vreme NATO bombardovanja (mart – jun 1999).

Trebalo je, kaže on, rat učiniti igrarijom i da većina stanovnika poveruje da je rat nešto nestvarno i da oni u bezumnim naletima bombardera neće poginuti. Ceo svet je bio zaprepašćen hrabrošću Srba i njihovom nepredvidljivošću. HAARP efekat je fokusiran na Beograd. I, šta je svet video? Srbi su pevali na trgovima i na mostovima igrali narodna kola ne hajući za sirene. Onda su na prsa okačili mete i veselo mahali stranim snimateljima – ludirali su se... Kada su Amerikanci isključili niskofrekventne HAARP struje, veselosti je nestalo. Zavladao je užas – teško i bolno suočavanje sa svim posledicama rata. Kao rezultat ovog pulsno-radiofrekventnog zračenja, Laverdir navodi činjenicu da je 2001, kada je “Galup” preko svoje srpske podružnice anketirao stanovništvo, čak 17 odsto ispitanika izjavilo da je Srbiju trebalo bombardovati, odnosno, ovoliki procenat ljudi u SRJ je opravdalo agresiju. Kao suprotan primer (kada HAARP nije postojao), ovaj naučnik navodi sličnu anketu u Francuskoj u kojoj je svega 0,3 odsto ispitanika (1978) opravdavalo nemačku okupaciju Francuske.

Poremećaj svesti

Kako je moguće promeniti ponašanje ljudi, kaže Šarl Laverdir: “To se, jednostavno, postiže emitovanjem radio talasa veoma niske učestalosti, oko 8 Hz. U tom slučaju, dužina antene koja bi uspešno emitovala tu frekvenciju bi bila oko 20 000 kilometara. Naravno da je ovo nemoguće ostvariti na Zemlji. Ali, ako se linije Zemljinog magnetnog polja iskoriste kao virtuelna (prividna) antena, postaje moguće!

Gustina slobodnih elektrona, koji u spiralnim putanjama kruže oko linija Zemljinog magnetnog polja, putujući od Severnog do Južnog pola, modulišu se i tako napajaju ovu virtuelnu antenu sinusoidalnim strujama željene talasne dužine.

Na žalost, ova primena uzrokuje neželjene efekte: radio talasi frekvencije 8 Hz remete rad ljudskog mozga, a ponašanje ljudi dobija najneočekivanije oblike”.