Pet pravih veštica u istoriji!

Ne morate biti pod činima da biste znali koliko je veštica imalo lošu sreću zbog njih. Štaviše, tokom Ranog modernog doba (1400-1700) procenjuje se da je između 70 i 100 hiljada veštica pogubljeno zbog navodnog bavljenja „đavoljim poslom”.

Kako bismo vam približili duh ovog doba, pronašli smo pet čuvenih veštica koje su pobedile zub vremena.

Majka Šipton

Kada je oko jedne osobe ispredeno toliko mitova, šta vam to može govoriti o njoj? Za Ursulu Sauteil, poznatiju kao Majka Šipton, možda pridodata misterija – iako izmišljena – je dokaz njene trajne reputacije.

Majka Šipton je bila veoma cenjena engleska proročica 16. veka, koja je ulivala strah svojom pojavom. Ćerka žene za koju se takođe sumnjalo da je veštica, bila je opisivana kao veoma ružna i unakažena – toliko da su je meštani zvali Babaroga i verovali da joj je otac sam Đavo.

Uprkos svom nesretnom izgledu, za nju se govorilo da je bila najveći vidovnjak svih vremena u Engleskoj, poredivši je često sa njenim savremenikom Nostradamusom. Prema legendi, predvidela je Špansku flotu, veliku kugu u Londonu, veliki požar u Londonu, pogubljenje Marije, kraljice Škotske, a prema nekim pričama i internet: „širom sveta misli će leteti treptajem oka“.

Na njenu sreću, Majka Šipton nije umrla od mača, kao mnoge optužene veštice pre i posle nje. Umesto toga, umrla je prirodnom smrću, a govorilo se da je sahranjena na neosveštanom mestu, na obroncima grada Jorka oko 1561. godine.

Agnes Sampson

Bila je to savršena oluja za ubijanje veštica… a među njima i Agnes Sampson, škotske babice i isceliteljke.

Početkom 1590. godine, kralj Džejms VI od Škotske oženio se Anom od Norveške i Danske, koja se, kao i čitav njen dvor, veoma plašila crne magije koja ju je zbunjivala.

Kraljičini strahovi obuzeli su i samog kralja, naročito kada je jedva preživeo dve veoma opasne plovidbe na svom povratku u Škotsku. Džejms VI je tada započeo svoju borbu protiv veštica. Zašto? Zato što je došao do zaključka da su one bacile vradžbine na Majku Prirodu i prizvale ove stravične oluje.

Od 70 ljudi optuženih za veštičarenje u oblasti Severnog Bervika između 1590. i 1592. godine, Agnes Sampson je bila jedna od njih, zahvaljujući još jednoj optuženoj veštici, Geilis Dankan.

Priznanja su se izvlačila mučenjem, a ispitivanje je vrlo često sprovodio i sam kralj. Međutim, legenda kaže da je Agnes uporno poricala optužbe protiv sebe, među kojima i da je prisustvovala Okupljanju veštica na Noć veštica i pomagala u stvaranju zloglasne oluje koja se stuštila na brod Kralja i Kraljice na njihovom putovanju.

Foto: en.wikipedia

Na nesreću, nije mogla da podnese toliko zlostavljanje, koje joj je slomilo duh. Neispavana i iscrpljena od vezivanja uzdama za veštice, instrumentom sa nazubljenim delom koji se ubacivao u usta sa jedne strane, a sa druge pričvršćavao za zid, ona je priznala da je bila u savezu sa Đavolom i učestvovala u zaveri da ubije Kralja.

Bila je zadavljena i spaljena.

Merga Bin

Merga Bin je zakuvavala čorbu, kako su mnogi verovali, i u bukvalnom i u prenesenom značenju. Bila je dobrostojeća nemačka naslednica svog trećeg muža iz 17. veka, sve dok njena sudbina nije bila zapečaćena.

Uprkos tadašnjem relativno mirnom periodu istorije, nesrećna Merga je živela u gradiću zvanom Fulda, u Nemačkoj, koji je važio za prilično nestabilan grad.

Po povratku na vlast posle dugog izgnanstva, odani katolik i reformator Princ – opat Baltazar fon Dernbah, naredio je masovni lov na veštice u periodu između 1602. i 1605. godine, sa namerom da istrebi sve liberalne i bezbožne aktivnosti.

Od preko 200 ljudi koji su bili optuženi i pogubljeni zbog veštičarenja, Merga je važila za najpoznatiju. Okolnosti koje su nastupile u pogrešno vreme, odvele su je u smrt. Kako se vratila iz grada nakon rasprave sa jednim od poslodavaca svog muža, saznala je da je trudna.

Ono što je kasnije bilo neobično svima je to što je ona bila udata za svog trećeg muža 14 godina i nije uspela da zatrudni za sve to vreme. Prirodno, malograđanstvo je odmah počelo sa nagađanjima da je jedini način kako bi ona mogla ostati trudna taj da joj je sam Đavo podario dete.

Foto: irishhistorypodcast

Zajedno sa ovim pohotnim natprirodnim činom, Merga je bila prisiljena da prizna da je ubila svog drugog muža i decu, jedno dete sadašnjeg poslodavca njenog trenutnog muža i da je prisustvovala godišnjim sastancima veštica sa đavolom (black sabbath).

Bila je spaljena na lomači u jesen 1603. godine.

Melin Metsdoter

Sve se vraća, sve se plaća.

Melin Metsdor je bila švedska udovica finskog porekla, koju su rođene ćerke optužile da je veštica. Ali u ovom slučaju, vradžbine nisu bile umešane – umesto toga, optužba njenih ćerki je glasila da je ona svoju decu otela i odvela na satanistička okupljanja (sabat). Melin, zajedno sa Anom Simonsdoter Hak, bila je poslednja žrtva pogubljena u velikom švedskom lovu na veštice 1668-1676, često nazivanom „Velika buka“.

Ono što je Melin izdvajalo od ostalih je to što je bila spaljena živa. Obično su se veštice prvo ubijale odrubljivanjem glave ili bešenjem, pre nego što bi njihova tela spalili na lomači (što je bila sudbina Ane Simonsdoter Hak), međutim, Melinina istrajnost u poricanju krivice učinila je vlasti manje milostivim u svom izricanju kazne.

Za razliku od svoje saputnice u smrti, Ane, koja je ponizno molila za oproštaj (iako nije nikada ni stvarno priznala da je veštica), Melin je čvrsto držala do svoje nevinosti i svojim odlaskom ušla u istoriju.

Na kraju, pred pogubljenje, ona je odbila da se rukuje sa svojim ćerkama, a jedan od ljudi je pozvao sve da se za nju pokaju: „(Melin) je dala svoju ćerku u ruke đavolu i prokleo je za večnost!“.

Kako su plamenovi prekrili njeno telo, ona, navodno, nije vrištala, niti pokazavila bilo kakve znake bola, što je još više kod lokalnog stanovništva učvrstilo uverenje da je zaista bila veštica. Ipak, ubrzo nakon njene smrti, jedna od njenih ćerki je bila optužena za davanje lažnog iskaza, te je i ona bila prinuđena da prođe kroz vrata smrti.

Veštice iz Salema

Od svih suđenja vešticama u istoriji, suđenja vešticama iz Salema 1692. godine u Masačusetsu su verovatno najpoznatija. Desila su se u vreme velike nesigurnosti u puritansku kolonijalnu Ameriku: trauma od britansko-francuskog rata na američkom tlu se i dalje osećala, postojao je strah od odmazde Indijanaca, velike boginje su se širile među kolonijama i dugogodišnja ljubomora između susednih gradova mogla je preliti čašu.

Foto: diginomica

U januaru, 1692. dve mlade devojke su dobile napade, nekontrolisano su vrištale i grčile se. Lokalni lekar je postavio dijagnozu da je stanje devojaka posledica rada veštica, iako su toksikolozi u novijoj istoriji dali mnogo razumnije objašnjenje, verujući da su devojke bile otrovane jednom određenom vrstom gljive koja je pronađena u njihovoj nabavci hrane. Simptomi konzumiranja gljiva dali su odgovore na ponašanja devojčica (kao grčenje mišića, halucinacije…).

Još mladih devojaka je pokazivalo iste simptome, i do februara tri žene su bile optužene za vračanje mladim devojkama: karipska robinja po imenu Tituba, beskućnica i prosjakinja Sara Gud i jedna osiromašena starija žena po imenu Sara Osborn.

Uvidevši da joj je sudbina određena, Tituba je priznala da je veštica i počela da optužuje druge za bavljenje crnom magijom. Ostale žene su pratile njen primer i ubrzo je nastupila histerija.

Prva navodna veštica, Bridžet Bišop, visila je na vešalima Salema 10. juna, a još mnogo njih ubijeno je nakon nje. Ukupno je više od 150 muškaraca i žena bilo upleteno u optužbe o crnoj magiji u ovom periodu.

Do kraja 1690-ih godina sva suđenja su smatrana nezakonitim, a deceniju kasnije sve porodice čiji voljeni su bili pogubljeni ili oštećeni zbog histerije dobili su finansijsku nadoknadu.

Ipak bol i ozlojeđenost zbog svega što se dogodilo u Salemu živelo je kroz vekove koji su dolazili.