Umesto da istraže svoju ulogu u stvaranju svakovrsnog planetarnog haosa, američki naučnici su se opredelili za svoju „teoriju zavere“. Direktor Vašingtonskog komiteta za proučavanje američkog izbornog tela Kertis Gans zavapio je: „Paranoja ubija ovu zemlju!“
Prema shvatanju novinara „Mineapolis stara“ Džordža Džonsona, „paranoični Amerikanci grade prefinjene sisteme kojima objašnjavaju sve svetske probleme kao deo zavere“. Objavili su da su Japanci dešifrovali tajnu Teslinog oružja i da je u toku poslednja faza za konačan udarac na Sjedinjene Države. Ta paranoična tvrdnja postala je ubedljivija nakon što se sa najgledanije TV stanice iz Ajdaha povukao meteorolog Skot Stivens.
On je, prethodno, najpreciznije predviđao vremenske promene, a napustio je posao u godini kada su oboreni svi rekordi po broju uragana i tropskih oluja. Više nije mogao da „pogađa“. Mesec i po pre kraja sezone sve njegove prognoze bile su ispunjene. Ali, tada se nepredviđeni uragan „Vilma“, posle „haranja“ po Jukatanu i, turistima poznatom, Kankunu, van svih rezona usmerio ka Floridi, na američku scenu stupila je (ne)naučna teorija o dirigovanim tornadima i uraganima.
Prema tumačima „japanske zavere“, uragan „Katrina“ se na čudan način formirao u južnom Atlantiku. Ugledni naučnik Tom Barden zaključio je da se sa globalnom klimom nešto dešava. Nije razmišljao o potresanju i zagađivanju planete niti o industrijski narušenoj biološkoj ravnoteži. Njemu su postali čudni nagli zaokreti struja koje nose uragane pod uglom i do 180 stepeni. Još čudnija je gotovo hirurška preciznost u „izboru“ ciljeva. Zato američki naučnik nije mogao da otkloni sumnju da iza svega stoji nešto mnogo opasnije.
U svojoj studiji Barden je naveo da postoji mogućnost da je sve to rezultat aktivnosti japanskih ekstremista. Reč je o članovima sekte Aum Šinrikjo koji se bave vibratornim zombiranjem ljudi. Oni su na račun poklona (nekoliko računara) uspeli da istražuju u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu, ali su čuveniji po pokušaju masovnog trovanja građana Tokija
U Sjedinjenim Državama kruži priča da Japanci s teritorije bivšeg SSSR-a, pod budnim okom FSB-a (bivši KGB), rade na dosada najmoćnijem oružju. Naravno, osnove i tog oružja postavio je proslavljeni, kontroverzni, misteriozni i najviše zloupotrebljavani naučnik 20. veka – Nikola Tesla.
Budući da je reč o „čoveku koji je suviše znao“, nije čudno da se sve češće piše i govori da je najčuveniji Srbin, koga, kad im zatreba, prisvajaju Amerikanci i Hrvati, verovatno ubijen jer nije hteo ljudima iz Cie da preda nacrte za izradu „tajnog“ oružja, znajući da Zemlja ne bi bila ista ukoliko bi neko zloupotrebio navedeno odbrambeno superoružje.
Dr Svetozar Radišić
Tom Barden je u svojoj studiji naveo brojne dokaze u korist teorije o mogućem konačnom napadu na Ameriku. On smatra da su u toku završne pripreme. Uređaj koji poseduju američki neprijatelji ima čudno ime – skalarni interferometar. Iako naziv oružja poseća na vrstu merača, upozoreno je da energiju crpi iz vakuuma i da može da izmeni klimu. Osim toga, „Teslino oružje“ može da izazove i druge katastrofe, poput zemljotresa i erupcija vulkana.
Gospodin Barden tvrdi da je uređaj postojao i 1986. godine, te da su, sticajem okolnosti, zbog „černobiljske katastrofe“, transimiteri razarajućeg oružja prebačeni u okolinu te nuklearke. Na taj način, smatra on, izbegnut je zemljotres razorne snage koji je trebalo da uništi Los Anđeles. Procenio je i gubitke: u prvom udaru bilo bi ubijeno najmanje 200.000 ljudi.
Objavljeno razmišljanje gospodina Bardena ima najmanje dve očigledne slabosti. Prvo, da je postojalo to snažno oružje u Sovjetskom Savezu ne bi se raspao Varšavski ugovor, niti bi SSSR izgubio „hladni rat“. Drugo, bilo bi to nedvosmisleno i očevidno priznanje da je događaj u Černobilju izazvao neko sa Zapada, ne bi li spasao Los Anđeles.
Tako je vodeći konceptualista alternativne energije u SAD, koji je 2002. godine patentirao elektromagnetni generator bez pokretnih delova, čime je potvrdio Teslinu teoriju o stvaranju energije niotkud, odnosno iz vakuuma, prognozirao „konačni udarac“ i nesagledive posledice po Sjedinjene Države.
Zanimljivo je da Džordž Buš neprestano zastrašuje najuplašeniju naciju na planeti. Njegove su reči: „Teroristi još kuju zavere; Sprečili smo četiri nova napada; Uverenje da je opasnost iza nas je pogrešno.“ Lažne uzbune postale su česte i prirodne u postojbini Bafalo Bila. Na primer, kad je pronađen sumnjiv paket u blizini Bruklinskog mosta uznemirena je cela Amerika, a most je bio zatvoren više od jednog sata.
U više navrata zatvarane su podzemne železnice i aerodromi. Sve češće se evakuiše Bela kuća. U „antiterorističkim prodavnicama“ najtraženija roba je „zaštitna maska“. Profit zarađen na strahu građana naglo se uvećava.
Strah od omazde „ugradili“ su njihovi eksperti i u strategije i doktrine, očekujući asimetrične operacije i „džoker scenarija“ usmerene protiv američke bezbednosti i budućnosti.
Bojazan američkih kongresmena, koji ispoljavaju sve otvorenije strah od odmazde, na poseban način utiče na sve veću psihološku napetost svih Amerikanaca. Oni su opsednuti raznim vrstama neprijatelja. U mnogim naučnim i stručnim studijama razvrstani su neprijatelji i predviđeni načini budućeg dejstva. Kada se govori o neprijateljima, reč je, većinom, o državama koje su SAD zatvorile u političko-ekonomske rezervate, terorističkim organizacijama, hakerima, bivšim specijalcima i policajcima, ljudima iz medija, narkomafiji, itd.
Razmotrene su njihove specifičnosti i načini borbe protiv njih. Robert Bakner iz San Bernardina, u studiji Petodimenzioni rat…, pokazao je na najbolji način – da su Amerikanci svesni svoje neizvesne budućnosti.
Prema podacima objavljenim u britanskim i američkim knjigama i štampi, na njihovoj „psihološkoj sceni“ prisutni su svi patološki oblici – od napada panike, fobija, do opsesivnih poremećaja. Britanci i Amerikanci neprestano razmišljaju o opasnostima i poistovećuju se sa strahom u vezi s opasnošću. Da bi izbegli sumnje, tugu, patnju, mržnju, nespokoj, čežnju, stres i neizvesnost, našli duševni spokoj i oslobodili se straha, mnogi Amerikanci ulaze u sekte i pribegavaju učenjima Da Silve, Muna, Maharišija… Kače na sebe amajlije, simbole i neutralizatore zračenja. Odlaze na lečenja kod gatara…
Nije čudno što u paranoičnim Sjedinjenim Državama nastaju nove teorije u vezi s uzrocima straha i potrebom da se strah izaziva i iskorišćava. Paranoja građana SAD jeste realna – zasnovana je na osećaju da se svi prisluškuju. I zaista, globalni pozicioni sistemi, u sprezi s komunikacionim satelitima, omogućavaju praćenje svih elektronskih poruka i presretanje telefonskih i svakih drugih razgovora.
U SAD, osim toga, sve češće se pojavljuju neoznačeni „crni helikopteri“, sve više je ljudi koji tvrde da su videli „leteće tanjire“ i sve više je stanovnika velikih gradova koji tvrde da „znaju“ za ogromne podzemne tunele i misteriozne laboratorije (na primer, u Nevadi i reonima Las Vegasa i Los Alamosa u Nju Meksiku).
Takođe, šire se priče o saradnji američke administracije sa ekstrazemaljskim biološkim entitetima (ENE) i o grupi „Mažestik dvanaestorica“ (MJ-12) za planiranje odbrane od invazije tih entiteta.
Poseban strah izaziva namera da se hologramski prikaže na filmu Isus Hrist i obrati narodu u uslovima pripremljene apokalipse. Problem je što o svemu navedenom veoma ubedljivo govore izuzetne i poštovane ličnosti, kao što su Džon Lir i Milton Kuper.
Navedeni uglednici tvrde da postoji „dogovoreni posao“ između Vlade SAD i entiteta nepoznatih ljudskom rodu, i pominjali su nazive projekata, operacija i šifre. Na primer, Project Grudge, Operation Majority, Project Redlight, i šifre Dreamland i Area-51.
Džon Lir (John Laer) leteo je na više od 160 aviona u više od 50 država. Drži 17 svetskih brzinskih rekorda avionima „Lir džeta“. Jedini je pilot koji je ikad dobio sertifikat Federalne avio-administracije (Federal Aviation Administration). Leteo je širom sveta u misijama za potrebe Cije i za Vladine agencije. Sin je Vilijama P. Lira, dizajnera aviona „Lir džet“ – osnivača firme Lear Siegler Corporation.
Milton Kuper (Milton William Cooper) radio je u Komandi strategijskih vazduholovnih snaga SAD, na podmornici. Učestvovao je u Vijetnamskom ratu i karijeru završio u Obaveštajnom timu Pacifičke flote