Jedan od starih projekata prekrajanja Evrope – Intermarijum (Međumorje), zajednica država između Crnog mora i Baltika, zamišljenog posle Prvog svetskog rata kao “sanitarni kordon” protiv Sovjetskog Saveza, odnosno Rusije.
Vek od početka Velikog rata obnavljaju se optužbe iz vremena Habzburga i Trećeg rajha da su Srbi i Rusi izazvali prvi svetski sukob, a vaskrsavaju i stari projekti prekrajanja Evrope. Jedan od njih je Intermarijum (Međumorje), zajednica država između Crnog mora i Baltika, zamišljene posle Prvog svetskog rata kao „sanitarni kordon“ protiv Sovjetskog Saveza, odnosno Rusije. Ova ideja je između dva svetska rata uživala veliku podršku Vatikana i Velike Britanije.
Amerikanci su kasnije prihvatili tradiciju britanske i anglosaksonske politike neprijateljstva i rivalstva prema Rusiji u borbi za svetsku moć.
Tako je preživela i ideja Intermarijuma, koja na postsovjetskom prostoru ima težište na Baltiku i Ukrajini, a u perspektivi prema Belorusiji.
Ukrajinska Narandžasta revolucija od pre nekoliko godina i aktuelna kriza su nesumnjivo deo politike Intermarijuma. Njen ogranak na Balkanu ogleda se u neprestanom pritisku na Srbiju koja se dugoročno smatra proruskom – kaže istoričar i politikolog dr Dragan Petrović.
[adsenseyu4]
Pitanjem sanitarnog kordona koji bi smanjio uticaj Sovjetskog Saveza i Nemačke bavile su se i Sjedinjene Američke Države, zastupajući stvaranja velikih evropskih federacija.
„Austrougarska predstavlja najbolje područje za početak evropske federacije. Više država Austrougarske, čak i ako jednom dobiju potpunu nezavisnost, uskoro će se zbog raznih interesa naći prisiljene u ovoj ili onoj formi da budu zajedno. Podeljene, one će brzo doći pod dominaciju Nemačke“, pisao je 1918. predstavnik SAD u Švajcarskoj profesor Džordž Heron, američkom predsedniku Vudro Vilsonu.
– Za takvo rešenje zalagala se i tajna katolička organizacija Intermarijum s veoma ambicioznim planovima da u buduću konfederaciju uključe prostore između Baltičkog, Crnog, Egejskog, Jonskog i Jadranskog mora – navodi akademik dr Dragoljub Živojinović.
Na jugoslovenskim prostorima Vatikan, ali i neke druge snage nisu bile zadovoljne stvaranjem Jugoslavije i radile su na jačanju hrvatskog secesionističkog faktora na svaki način, nadovezuje se dr Petrović.
Prvi Intermarijum je nastao pod snažnim uticajem Vatikana. Bio je to pokušaj Svete stolice da nadomesti deo gubitaka uticaja koje je pretrpela nestankom Austrougarske.
Glavni dobitak u to vreme Vatikan je video u obnovi Poljske, koja je tada zahvatila zapadne oblasti današnjih Ukrajine i Belorusije. Međutim, britanske službe, a pre svega MI6, kao i Vatikan podržavali su niz pokreta, čak i sa neofašističkim shvatanjima, koji su delovali na širokom prostoru Istočne Evrope i Balkana sa ciljem slabljenja ruskih pozicija.
Ogranak politike Intermarijuma na Balkanu se očituje kroz pritiske prema Srbima, koji se prepoznaju kao dugoročno proruski elemenat – kaže dr Dragan Petrović.
Intermarijum je dugo bio van žiže pažnje nauke, sve dok devdesetih nisu otvorene arhive Kontraobaveštajnog korpusa SAD. Izveštaji iz Rima s kraja Drugog svetskog rata obelodanili su da je Intermarijuma, kao obnovljenu i proširenu Habzburšku monarhiju smislila istoimena vatikanska tajna organizacija koja je uključivala i ultrakonzervativne političare širom sveta.
Ista organizacija stajala je i iza „pacovskih kanala“ kojima su na desetine hiljada ustaša, nacista i ukrajinskih esesovaca pobegli u južnu Ameriku.
Intermarijum je bio pun sveštenika, monaha i redovnika jezuita, benediktinaca i franjeavca. Imali su štamparsku mašinu za izradu falsifikovanih isprava, upravljali su mrežom samostana koji su služili kao skloništa, prali prljavi novac i što je možda najvažnije organizovali su efikasne propagandne kampanje koje su išle u prilog britanskim interesima.
Od Baltika do Crnog mora katolički sveštenici poput Krunoslava Draganovića i ukrajinskog nadbiskupa Bućka vodili su špijunsku mrežu koja je bila od vitalnog interesa za britansku obaveštajnu službu – zabeležio je Džon Loftus, u to vreme agent američkog Kontraobaveštajnog korpusa u Rimu
Коментари
Постави коментар