Током година, неколико се председничких супруга — укључујући Мери Тод Линколн и Ненси Реган — окренуло спиритуалној пракси као што су сеансе и астрологија.
Пре Афера с Имејловима, Бенгазијем или плавом хаљином из Гепа, Хилари Клинтон је морала да се избори са много мање контроверзном мрљом на својој личности – да је наводно волела да ћаска са славним мртвацима. У књизи из 1996. године Избор: Како је Бил Клинтон победио, њен аутор Боб Вудворд, ком сочан скандал нимало није стран, написао је да је бивша Прва дама током мандата свог мужа имала обичај да комуницира са Еленор Рузвелт и Махатмамом Гандијем — мада не и са Исусом, јер би то, према Вудвордовим речима, било “сувише лично.”
“Повремено водим имагинарне разговоре са госпођом Рузвелт како бих стекла јаснију слику о томе шта би она урадила на мом месту”, Клинтон је написала у новинској колумни. “Обично ми одговори тако што ми каже да стиснем петљу или макар стекнем кожу која је дебела као носорогова.”
Одмах су уследила сензационалистичка тумачења: Клинтонова држи сеансе у Белој кући. Авај, забава није дуго потрајала, јер је света психолошкиња Џин Хјустон одговорила на Вудвордове тврдње, разјаснивши да су разговори Клинтонове просто “имагинативне вежбе” које јој помажу код њеног књишког пројекта. Али иако је Клинтон више волела да своје скандалозне активности везује чврсто за земљу и овострано, друге Прве даме нису толико лако одбацивале окултно. Од разговора са мртвима до читања из длана, спиритуализам је привлачио многе Прве даме, нарочито као стратегија за излажење на крај са захтевима живота и рада у Белој кући.
Иако је могуће да су неке Прве даме биле успешније у прикривању својих обичаја, њих пет —Џејн Пирс, Мери Тод Линколн, Едит Вилсон, Флоренс Хардинг и Ненси Реган — показало је умерено до снажно интересовање за окултно, према речима Пет Крајдер, извршне директорке Националне библиотеке Првих дана. На тај списак могле би још да доспеју и Грејс Кулиџ, Еленор Рузвелт, Леди Берд Џонсон и Џеки Кенеди, а све оне су тврдиле да су виделе Линколнов дух или осетиле његово присуство током година проведених у Белој Кући, мада лично нису доводиле астрологе или користиле медијуме као ове друге. А што се тиче тога како су те даме развиле фасцинацију окултним, Крајдер је за Броадлy рекла: “Људи који очајнички желе помоћ и одговоре понекад посежу за екстремним средствима.”
Тврдња да су многе супруге бивших председника “очајнички желеле помоћ” лако може да се поткрепи. Пирс, прва позната Прва дама окултисткиња, стекла је надимак “сенка у Белој кући” и живела у перманентној депресији након што је њено последње преживело дете, син Бени, страдао у трагичној железничкој несрећи са 11 година. Скрхана екстремним осећајем кривице и анксиозношћу, она је првобитно покушала да дозове његовог духа написавши му емотивно писмо, тражећи од њега да му се врати како би могла да се искупи за своје мајчинске пропусте.
“Боже помози ми да у својој огорчености исправим своје грешке када је ох! исувише касно да ти извучеш слатку корист из тога — и сада ове сабатње вечери ти ћеш се у свом свом сјају појавити преда мном и ја ћу сести уз тебе, можда држати твоју руку у својој, ти ћеш се наслонити на мене на софи или као што си некада радио недељом увече неко време ми поседети у крилу…”, написала је Пирс.
Чврсто решена да се поново повеже са својим сином, Пирс је позвала сестре Фокс, кључне фигуре покрета Савременог спиритуализама, са севера државе Њујорк у Белу кућу да одрже сеансе. Наводно су сесије Пирсовој пружиле неку врсту утехе, мада то није потрајало. Према њеној страници на сајту Беле куће, на крају председничког мандата њеног мужа, овај пар је “пошао на подуже путовање како би јој обезбедио оздрављење — она је са собом током читавог путовања носила Бенијеву Библију. Потрага је била неуспешна, тако да се пар вратио кући у Њу Хемпшир да би био уз породицу и пријатеље све до Џејнине смрти 1863. године. Сахрањена је близу Бенијевог гроба.”
Након што су Пирсови напустили Белу кућу, на наредне четири године уселио се доживотни младожења Џејмс Бјукенен — дакле, није било вештичије Прве даме — али се следећи спиритуалиста који је живео у Белој кући уселио одмах после Бјукененовог мандата: Мери Линколн. Као и Пирсова, Линколнова је доживела смрт својих синова (једну пре Ејбовог мандата, једну током и једну после), а окултни процес по њеном избору такође су биле сеансе. Чак је наводно и њен славни добри муж присуствовао једној сеанси, према историчару Карлу Ентонију, коју је госпођа одржала у Црвеној соби Беле куће. Она је наводно успела да ступи у контакт са обојицом мртвих синова, Вилијемом и Едијем, чији су је духови, према њеним тврдњама, посетили у њеној спаваћој соби у Белој кући.
Мери Тод Линколн. Foto via Wikimedia Commons/ Library of Congress
“Вили ми долази сваке ноћи и стоји ми уз подножје кревета с истим оним слатким, предивним осмехом који је одувек имао”, рекла је Линколн својој сестри, према тврдњама изнетим у књизи Линколнови: Портрет једног брака. “Он не долази увек сам. Понекад је с њим и Мали Еди.” Након атентата на њеног мужа, према извесним написима она је отишла у “спиритуалистичку комуну” и седам година после његове смрти, тражила од озлоглашеног спиритуалистичког фотографа Вилијама М. Мамлера да фотографише заједно њу и духа њеног мужа.
А што се тиче тога да ли се Прве даме непропорционално баве окултним, Крајдер мисли да нема неке значајне разлике. У Њујорку средином 19. века, јавне сеансе сестара Фокс популарисале су Спиритуализам, управо у време када су Пирс и Линколн покушавале да ступе у контакт са својим мртвим синовима. Касније су и Едит Вилсон и Флоренс Хардинг држале консултације са славном астролошкињом Мадам Маршом Чемпни 1910-их и 1920-их, кад су нагло процветали прорицање судбине за новац и астролошке радијске емисије, све док није започео први мандат Федералне комисије за комуникације а ова угасила сличне програме 1934. године. Према чланку из 1988. године у Вашингтон посту , Хардинг — коју је Чемпни називала “дететом Судбине” — “никад ништа није урадила а да се прво није консултовала са својим хороскопом.” Још пре него што је Ворен преузео дужност, његова супруга одлазила је на консултације код Чемпни и обећала јој да ће, ако њен муж буде био изабран за председника, прогласити Чемпни званичним астрологом Беле куће. Према истом чланку, она је Чемпнијевој рекла да ће је “увести на главна врата, а не на задња” — што се односи на то како је претходница Флоренс Хардинг, Едит Вилсон, кришом уводила Чемпнијеву на јужни улаз.
Људи који очајнички желе помоћ и одговоре понекад посежу за екстремним средствима.
Оно што ове жене доживљавају у много већој мери у односу на друге јесте вероватноћа подсмеха или критике. У једном другом чланку Вашингтон Поста о Хардинговој и њеној најбољој пријатељици објављеном 1986. године, исти новинар примећује “сумњиву опсесију Прве даме окултним”. Пред крај мандата Роналда Регана, портпарол Беле куће Марлин Фицвотер причао је за Њујорк Тајмс о љубави Реганових према астрологији, након што су мемоари бившег шефа протокола Беле куће Доналда Т. Регана обелоданили навике овог пара.
“Истина је да се госпођа Реган занима за астрологију”, рекао је Фицвотер. “Она је то радила већ неко време, посебно после неуспелог покушаја атентата из марта 1981. године. Веома се забринула за здравље свог мужа а астрологија је спадале међу њене бриге кад су питању његове активности.” Иако је администрација водила рачуна о томе да истакне како астрологија никад није утицала на креирање политике, Фицвотер јесте признао да је утицала на организовање распореда; на пример, пар је употребио астрологију да одлучи у које време ће објавити да се Роналд поново да се кандидује за председника и у другом мандату. Деценијама касније, Ненсин однос (као и суптилнији однос њеног мужа) с астрологом био је тема чланака у УСА Тудеј и Њујорк Тајмс, а Лос Анђелес Тајмс се осврнуо на њену зависност од хороскопа у њеној умрлици прошле године, напоменувши да су јој се због тога многи подсмевали.
И док су “имагинативне вежбе” Клинтонове тешко могле да се сматрају спиритуалном или окултном праксом, њени лажни разговори са Рузвелтовом такође су били предмет подсмеха. “Јавност превасходно сматра да Председник и Прва дама треба да заступају традиционална уверења”, рекла је Крајдер за Броадлy. “Многи би могли да помисле како је веровање у окултно нехришћанско.”
Али ако за само један тренутак можете да будете она врста особе која ће за Ненси Реган помислити да је типична супруга која се плаши могућности смрти њеног мужа — а не неко ко се завалио и гледао како АИДС хара Америком осамдесетих — моћи ћете да се поистоветите са коначном поентом Крајдерове: “Прве даме су исте као и сви други”, рекла је Крајдер. “Имају потешкоћа у својим животима због којих траже неке одговоре.”
ИЗВОР: vice.com
Коментари
Постави коментар