Што ако је све што смо учили о пореклу цивилизације погрешно? Било то због тога што су одређени делови наше историје намерно скривени, или због тога што имамо још пуно тога да откријемо и саставимо истинску причу о нашој прошлости, нова археолошка и геолошка открића откривају да су софистициране цивилизације вероватно постојале још у праисторији.
Све до недавно, археолошка заједница се држала стајава да су почеци људске цивилизације започели након последњег леденог доба, које је завршило око 9.600 година пре нове ере.
Сви људски преци пре тога се сматрају као примитивни, нецивилизовани ловци-сакупљачи који су били неспособни за комуналне организације и архитектонски дизајн. Тек након леденог доба, када се огромни ледени покривач који је покривао већи део Европе и Северне Америке отопио, наши људски преци су почели да се развијају и усавршавају пољопривреду, стварајући сложене привредне и друштвене структуре, око 4.000 година пре нове ере.
Археолози верују да су први градови настали око 3.500 година пре нове ере у Мезопотамији, а убрзо након тога, у Египту. На европском континенту, најстарије су мегалитске грађевине настале око 3.000 година пре нове ере, а популарни Стоунхенџ датира између 2.400-1.800 година пре нове ере.
То је отприлике уобичајена хронологија која се учи у школама и у коју се у модерном друштву верује. Праисторијске цивилизације попут Атлантиде сврставају се у митове.
Све до сада. Ново истраживање открива да су цивилизовани људи живели на Земљи још у праисторијско доба.
“Све што смо учили о пореклу цивилизације може да буде погрешно. Старе приче о Атлантиди и осталим великим изгубљеним цивилизацијама праисторије, које археолози сматрају митовима, могу да се покажу за истините. ” говори Даннy Натаwидјаја, др.сц., виши геолог из истраживачког центра за Геотехнологију на индонезијском Институту Науке.
Али оно што је Натаwидјаја открио на Гунунг Падангу је запањујуће. Брежуљак заправо није природно брдо, већ 90 метара висока степенаста пирамида. А оно што је још контроверзније је то да је пирамида старија него што би ико то могао да замисли.
Коришћењем радиоактивног угљеника Натаwидјаја открива да се старост терасе отприлике поклапа са оном већ процењеном од око 500 до 1.500 година пре нове ере. Али коришћењем цевастих бушилица успео је да дође до дубљих нивоа испод површине мегалита. Што би дубље копали, Натаwидјаја је почео да открива да базалтне структуре дубоко испод површине доносе пуно старије датуме.
Старост материјала на дубини од 90 метара и више, сеже у време 20.000-22.000 година пре нове ере. Будући да је човек направио мегалите, Натаwидјаја и његов тим, су доказали да је праисторијска људска цивилизација постојала и у време леденог доба.
<
“Ово истраживање открива да је историја коју учимо у школама и на универзитетима задњих стотињак година погрешна. Време је да прихватимо да је цивилизација, као што сам тврдио у свом контроверзном бестселеру из 1995-те “Фингерпринтс оф тхе Годс“, много старија и много тајанственија него што смо мислили.” – Грахам Ханцоцк
“Гунунг Паданг није природно брдо, већ пирамида коју је направио човек, а порекло датира давно пре краја задњег леденог доба. Будући да је грађевина масивна и врло дубоко постављена, то сведочи софистицираним грађевинским вештинама попут оних које су коришћене за изградњу пирамида у Египту или највећих мегалитских грађевина Европи, из чега можемо да закључимо да смо на трагу поприлично напредне изгубљене цивилизације.” Др Даннy Натаwидјаја
Грчки филозоф Платон је такође веровао да је напредна висока цивилизација постојала и за време последњег леденог доба. Његови записани дијалози с другим научницима свога времена говоре о Атлантиди и поплави и потресима који су је задесили око 9.000 година пре нове ере, што је у складу са модерним научним спознајама о брзом порасту нивоа мора пред крај леденог доба, 9.600 година пре нове ере.
Коментари
Постави коментар