ШТА СЕ ДОГОДИЛО СА ПРАИСТОРИЈСКИМ ЦИВИЛИЗАЦИЈАМА?

Намеће се питање: Шта се догодило са праисторијским цивилизацијама? Зашто нису преживеле раздобље “Млађег Дријаса” које датира од 10.900-9.600 пре нове ере?

Познато је да је Млађи Дријас било врло катаклизмичко раздобље на Земљи, са огромном климатском нестабилношћу и застрашујућим глобалним условима.

Научници су дуго расправљали о овој мистерији као и о разлозима масовног изумирања северноамеричке фауне попут медведа кратког лица и сабљастих мачака које датирају око 11.000 година пре нове ере. Да ли је иста мистерија одговорна за велики пад броја људског становништа и нестанак напредних праисторијских цивилизација?

Ново истраживање које су спровели геолози широм света, укључујући и Јамес Кеннетта, професора на Одсеку за науку о Земљи на Универзитету Калифорнија у Санта Барбари, повезује раздобље Млађег Дријаса са космичким догађајем, попут судара комете са Земљом.

Међународни истраживачки тим из 21 универзитета и 6 земаља је идентификовао раширено присуство нано дијаманата ванземаљске природе на 32 локација у 11 земаља, што се протеже на површини од 50 милиона квадратних километара у целој северној хемисфери.

Деценијама се расправљало о томе шта је искоренило бројне гигантске животињске врсте које су настањивале планету пре 13 миленијума, научна заједница је била збуњена савршено очуваним телима мамута и њихових младунаца који су се замрзли у свега неколико секунди још увек жвачући свежу зелену траву.

Осим мамута, сличну судбину су доживели и гигантски; велики љењивци, сабљасти тигрови, пећински медведи и друге необичне врсте чији се остатци налазе широм Канаде, Сибира, неким пећинама по Сицилији, Алпама итд.

О овом потресном и до сада мистериозном догађају се јако пуно писало и шпекулисало, али он није само погодио флору и фауну планете већ је оставио дубок траг и у бројним људским митовима и религијским текстовима.

Научници су на бази новооткривених доказа схватили да је пре 12.900 година комета ударила у планету стварајући катаклизму чије последице осећамо и дан данас.

До сада су поборници удара неког ванземаљског тела имали јако пуно проблема да објасне да се нешто тако догодило, јер класичних доказа као што је кратер или делови таквог тела никада нису нађени.

Уместо тога широм планете су недавно пронађени микроскопски делићи растворене стене, који се у стручном језику називају сферуле или нано дијаманти, они су ископани из прастарих слојева тла и јасно доказују силину ударца који се догодио пре скоро 13 миленијума.

Мешавина ових малених комадића стена је могла настати само уз помоћ екстремних температура, које су на површини наше планете могле да настану једино ударом огромног небеског тела. Научници Америчког Геолошког Савеза (АГУ) су по први пут јавности презентовали откриће нано дијаманата 2007. године, и то на местима прастарих археолошких налазишта, у слоју тла који је задњи пут видео светлост дана пре тачно 12.900 година.

Додатна независна истраживања о истој теми су у јавност изашли 19.09.2012. у журналу ПНАС (Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес)

Вођа тима истраживача, проф. др. Малцолм ЛеЦомпте са Универзитета Северне Каролине је потврдио настанак сферула на додатним налазиштима у: Новом Мексику, Јужној Каролини и Марyланду.

Додатним истраживањем ледених поља у источној Канади, откривено је да је та локација највероватније место удара комете која је толико променила изглед Земље на крају задњег леденог доба.

Иако се у школама уче деца о удару астероида који је избрисао диносаурусе са лица планете, јавности је мало позната чињеница да су сви велики сисавци неповратно збрисани пре 13 миленијума, па је на Америчком континенту чак нестала и једна врста људи, захваљујући истој катастрофи, реч је о људима из културе Цловис, високо развијеној цивилизацији из неолита која је нестала без трага у изузетно кратком временском периоду.

Управо су налазишта културе Цловис помогла у идентификацији сферула, у слојевима непосредно изнад остатака њихових артефаката, научници су пронашли 30 пута више сферула.

Ударац комете такође објашњава настанак Млађег Дријаса, периода од 1.300 година у којем се показао нагли пад температуре на планети, што се сад може објаснити наглим ослобађањем огромне количине енергије након удара комете, са којом се отопила велика количина глечера, стварајући потпуни хаос у морским струјама које су контролисале планетарну температуру.

Након што су велике количине ледене воде доспеле у море, пореметила се сланост океана и термалинске струје су тада нестале.
Овај механизам би требао да нас замисли над сличном ситуацијом коју можемо видети у нашем данашњем свету, отапање глечера и глобално загревање дефинитивно утиче и на термалинске струје у данашњим океанима.

С друге стране митови и предања о несретном крају Атлантиде се најчешће повезују са неочекиваним климатским обртом у Млађем Дријасу, али за таква истраживања већина научника никад не би добила потребан новац, јер опште прихваћена научна парадигма тврди да се друштва развијају линеарно, од једноставних ка сложенијим, а не како неки модерни ‘научни херетици’ и древни списи попут Веда, предлажу – циклички с великим периодима напретка и разарањем на крају циклуса.

Од 2011, Др. Натаwидјаја и његов тим раде на геолошком налазишту у Индонезији око 100 км од града Бандунг. Значај налазишта први је пут препознат још 1914-те, када су откривени мегалитни блокови од базалта око великог брежуљка. Након што је налазиште очишћено, дошло се до сазнања да су блокови формирани у пет тераса. Веровало се да су се терасе користиле за медитацију и одвајање од света због духовних спознаја.

Налазиште се сматра светим од стране мештана и названо је Гунунг Паданг, што значи “планина светлости” или “планина просветљења”. Процењена старост терасасте структуре је око 1.500-2.500 година пре нове ере.