Деца се рађају креативно генијална, а школе их униште …
Истраживачка студија, коју је урадила НАСА-а, показује како се већина деце рађа са бриљантном кративном генијалношћу, али затим губе своје таленте током времена проведеног у образовном систему.
НАСА је затражила од др Џорџа Ленда и Бет Јарман да помогну овој свемирској агенцији да идентификују и развију таленте, посебно у школама. Истраживачи су открили да амерички школарци, што више времена проведу у школском систему, губе своју урођену способност креативног размишљања.
Кад ученици крећу у своје образовно путовање, они задржавају већину својих способности креативног размишљања. Другим речима, деца се рађају са креативном генијалношћу. Коришћењем лонгитудиналне методе истраживања, Ленд и Јарманова су проучили 1.600 деце старости 5, 10 и 15 година, извештава thefreethoughtproject.com
Изненађујуће, Ленд је рекао да су открили да, уколико им се да проблем који треба да реше на маштовит и иновативан начин, 98 одсто испитаних 5-годишњака је било на “генијалном“ нивоу. Једноставно речено, њихови одговори на то како би требало решити проблем су били бриљантни.
Након уласка у школски систем, ови бројеви су почели драматично да падају. Када се тим вратио да тестира исте ове испитанике са 10 година, проценат маштовитих и иновативних мислилаца на нивоу генија је пао на незамисливих 30 година.
Ови индикатори су навели истраживаче да верују да је за то крив тренутни образовни систем. Не само да је 68 одсто тих ученика изгубило способност маштовитог и иновативног размишљања, него је несхватљива и сама помисао да само 30 одсто њих то још увек може .
Спирала опадања се наставила и са 15 година. Када су се истраживачи вратили, проценат ученика на нивоу генија је пао на бедних 12 одсто. Шушкања су се могла чути широм просторије, јер је публика покушавала да схвати како је тако бриљантна гупа ученика могла да потоне толико ниско у својој машти и способности да проблеме решава са иновацијама.
Ленд за ово изумирање креативности криви Индустријску револуцију и њену експанзију фабрика. Ленд је рекао да је током тог доба природни приступ настави и учењу навео едукаторе да развију “и фабрике за људска бића, назване “школе,“ како бисмо могли производити људе који би могли добро радити у фабрикама.“
Из квалитативне перспективе, наставници указују на мешање владе у заглупљивање школараца. Почевши од развоја Одељења за образовање, отисци федералне владе се налазе на свим најгорим одлукама у вези са јавном политиком и образовањем.
Ленд каже да се људи заправо могу вратити креативном размишљању ако се отарасе смрдљивог размишљања. Он позива слушаоце да се отарасе три аспекта образовања: пресуде, критике и цензуре.
Када ученици дођу до бриљантне идеје сусрећу се са константном критиком, стога бивају условљени да размишљању као већина, уместо да истрају са прихватљивим алтернативним решењем.
“Пронађите 5-годишњака у себи,“ каже Ленд. Он каже да он “никада није нестао“ да му се може приступити у сваком тренутку.
Али Ленд каже да тај генијални део нашег мозга тренирамо само када сањамо. Зато сањајте велике снове! Сањајте често. И не допустите песимистима да вам униште машу.
Користећи снимке скенирања мозга, Ленд је позказао како је мозак практично бескористан када је уплашен. Насупрот томе, људски мозак је претерано активан када машта.
Према Лендовим речима, да би индустрија преживела, она мора стално бити иновативна и прилагођавати се променама. Уместо да остану фиксирани на једно право решење, људи би требало да пронађу 30-40 маштовитих решења да би постали иновативни.
Коментари
Постави коментар