Научници клонирају Исуса, потрага за валидном ДНК
По први пут у историји, човек од вере и човек од науке се удружују у потрази да Исусовом ДНК. Користећи најновија достигнућа у ДНК технологији на Универзитету Оксфорд, генетичар и библијски научник истражују најпознатије светиње на свету, Укључујући Торински покров, Сударијум из Овиеда и новооткривене кости Исусовог рођака, Јована Крститеља.
Вађењем и анализом узорака сваке од ових светиња, они се надају да ће повратити узорке ДНК која је припадала Исусу или члану његове породице.
Сада стручњаци покшавају да “екстрактују“ генетски код породице Исуса Христа. Бројне чудне тврдње су изнели разни појединци који су тврдили да су били на ивици клонирања Исуса Христа. Међутим, још увек нисмо успели да клонирамо људско биће, а камоли Сина Божијег.
Али, шта ако бисмо могли упратити ДНК Месија?
Сада се тим питањем бави документарац Хисторy Цханнел-а под називом “The Jesus Strand,“ чија је премијера у недељу 16. априла.
“The Jesus Strand“ History Channel-а је путовање где се, по први пут у историји, човек од вере и човек од науке удружују како би потражили Исусову ДНК.
Користећи најновија достигнућа у ДНК технологији, генетичар са Универзитету Оксфорд Џорџ Басби и библијски научник пастор Џо Басби, истражују најпознатије светиње на свету, кључујући Торински покров, Сударијум из Овиеда и новооткривене кости Исусовог рођака, Јована Крститеља. Њихово путовање их води до светих места широм света, од Шпаније и Италије до Израела и обала Црног мора.
Говорећи за Цонверсатион, Џорџ Басби са Универзитета Оксфорд – који учествује у “The Jesus Strand“ је рекао:
“2010. године, Казимир Попконстантинов је открио оно што он верује да су кости једног од најпознатијих светаца: Јована Крститеља. Ја сам био заинтересован за оно што би нам ДНК анализа могла рећи о овим костима, и оним другима.“
“Када је Казимир касније отворио реликвијар, пронашао је пет фрагмената костију. Натпис на мањој кутији, која је вероватно коришћена за пренос костију током путовања, био је кључни доказ који га је навео да поверује да би кости могле припадати Јовану Крститељу. Овај налаз је изузетно важан, делом због тога што је Јован Крститељ био и Исусов следбник и његов рођак – што значи да деле ДНК.“
Међутим, Басби указује на то да још увек није јасно да та ДНК припада правом Јовану Крститељу. Ипак, он је разговарао са научницима који су учествовали у извлачењу бројних ДНК узорака из Торинског покрова.
Многи верују да је Торински покров погребна тканина Исуса, и центар је расправе између скептика, историчара и археолога. Тканина која је дуга 4,5 метара је била наводни покров који је стављен преко тела Исуса Христа у време сахране.
Остао је предмет фасцинације и за хришћанску веру и за науку. Његово порекло је контроверзно, док неки кажу да Торински покров потиче од пре више од 2.000 година како би прилагодили причу натприродном пореклу, други верују да датира из 13. и 14. века, на основу радиокарбонског тестирања које је извршено на платну 1988. године.
Поред тога, упркос строгој научној анализи, до сада нико не зна са сигурношћу како је слика жртве распећа приказана на покрову, иако многи кажу да је то дело Леонарда да Винчија.
Занимљиво, истраживачи раде на извлачењу ДНК из такозване Јаковљеве костурнице – кутија из првог века која наводно садржи кости Исусовог брата.
Басби је додао: “Претпоставимо на тренутак да се контаминација може у потпуности искључити и да је ДНК анализа показала да ДНК из Покрова има породично поклапање са ДНК из Јаковљеве костурнице – и да се обе ДНК могу повезати са бугарским костима. Да ли онда ово може бити ДНК Исуса и његове породице?“
Коментари
Постави коментар