ЧОВЕЧАНСТВО ПОСТАЛО РОБЉЕ: Сазнајте колико банкарима дугује цео свет!

• У октобру је објављен извештај Међународног монетарног фонда које показује застрашујуће податке. Наиме, свет никада до сада није био толико дужан као у овом тренутку. Укупни дуг света износи 152 билиона америчких долара, што је највећи икада забележени дуг у историји.  Уз то и однос дуга у односу на БДП је на рекордних 225 одсто, а 2014. био је на 200 посто, што значи да се државе света све више и више укопавају у дугове које је у бити немогуће отплатити! 

Економски стручњаци тако сада важно упозоравају да је свет на путу уласка у велику глобалну рецецесију поготово јер је готово па немогуће вратити дуг. Банкари наравно трљају руке јер са светом се догодило оно што су дуго планирали. Чак није ни важно хоће ли дуг бити враћен колико је важно управљати понизним и робовима целог света који док год су у дугу морају слушати али и предавати сва своја добра у њихове руке.

Управо сада ради се на пројекту одузимања власти свим државама света и то је оно о чему се не сме говорити. То је она кључна ствар због које светски медији демонизују државе попут Пољске или Мађарске, земље које су рекле НЕ банкама и НЕ дужничком ропству! Хрватска нажалост није међу њима, а како се чини према изабраној и недавно сложеној масонизираној и банкарској Власти, иде према – нестанак Хрватске и свег њена добра! Хрватска наиме, као земља која још увек има много приватног власништва у Европи прва је мета за развлаштење и управо због тога је Извршни закон недодирљив јер он је и донет само због тога како би се људима одузело све.  Како би постали робље новог светског поретка!

Читав свет, читаво човечанство у рукама је малене шачице људи која је ово дужничко ропство планирала и остваривала све ово време, а њихове одлуке само су спроводили људи у Власти појединих земаља чланица па тако и Хрватске. Да овај дуг света није случајан, већ да је план банкарске елите која је свесна неотплативости дуга појединих држава, новац намерно давала, проговорио је својевремено и Јохн Перкинс, један од највећих и најјачих, водећих светских економиста а који је након што је схватио да је заправо “плаћени економски убица новог светског поретка” изашао у јавност са целом истином коју је описао у својој књизи “Исповест економског убице”.

Како он тврди (а сад је већ видљиво и голим оком), био је плаћен и приморан заједно са челницима ММФ-а, Светске банке те других глобалних финансијских институција кројити нови (економски) поредак те глобалну економију која се темељи на крађи свих добара света кроз дужничко ропство. Цело своје искуство плаћеног економског убице је сумирао чиме је изазвао велике реакције јер је он једини “банкар” који се усудио раскринкати велику заверу против човека коју предводе банке на челу с већ знаним појединцима, популације која садржи један посто становништа а према истраживањау Оксфама у својим рукама држи богатство целог света.

Јохн Перкинс је завршио и студије за руководиоца компаније на Универзитету у Бостону и врло брзо је постао занимљив, као одговарајући потенцијал, извесним политичко-економским структурама, као што су Национална агенција за безбедност (НСА) и МАИН, мала компанија која је била консултант Светске банке око инвестиционог програма за земље Трећег света. Преко ноћи постао је нека врста тајног агента односно економски плаћени убица који је одлично, показало се, радио свој посао јер је дуго година опстао у сржи софистицираних привредних манипулација на међународном нивоу. Радило се на стварању низа држава економски зависних о САД-у, чиме би та иста Америка себи обезбедила регуларан пут до експлоатације ресурса државе која је економски умрла.

Радило се ту и о милијардама долара које су кружиле и преко којих су целе државе постале робље. Данас, када су многи људи запели у афери “Швајцарци” ми гледамо банке које су превариле грађане (наочиглед) а сада се ограђују од преваре говорећи, како оне ништа нису знале. Али, ако је све онако како Перкинс прича на глобалном нивоу, на државној је још и горе. Перкинс тако прича да је све намерно, помно осмишљено до детаља и да је дужничко ропство детаљан пројекат поробљавања света.

Његов посао било је уверавање лидера земаља, поготово оних сиромашнијих да посуде довољно новца од поменутих финансијских институција, а крајњи циљ је био да те земље заврше у дужничком ропству. Када би његово уверавање успело, корумпирана елита у тим државама преко ноћи би се обогатила, а ресурсе би потпуно препустила корпорацијама и геополитичким интересима САД-а.

“Најважнији задатак за економског плаћеног убицу је да открије све оне земље Трећег света које имају ресурсе за које су заинтересоване америчке корпорације (нафта, гас), затим тим земљама Светска банка или њој сличне институције дозвољавају огромне позајмице. Али, новац не иде директно у ту земљу. Он прво иде америчким компанијама које граде моћне фабрике, индустријске комплексе или предузимају друге грандиозне инфраструктурне пројекте у тој земљи. Земља, наравно, упада у огроман дуг који не може подмирити, никада а ми смо то знали пре него смо им дуг дали “говори Перкинс и додатно објашњава што се догађа када државе схвате да не могу отплатити дуг.

“Тада ми економски плаћени убице идемо назад у ту земљу и кажемо:” С обзиром на то да не можете платити своје дугове, дајте нам оно од чега живите – продајте, на пример, вашу нафту, по ниским ценама, нашим нафтним компанијама. А ако се они побуне или не дају то што тражимо, агенти бивају послани да сруше ту владу или елиминишу оне лидере које економске убице нису успеле подмитити. То се мени догодило у Панами и Омар Ефраин Торријос је био убијен као резултат тога. Али, ако нити то не успе (инсталирани протести, рушење власти, убиство) тада се на тло те земље шаље америчка војска – као што се догодило са Ираком “јасан је Перкинс.

“Већ сам поменуо на који начин Светска банка и њене сестринске организације функционишу у читавој овој причи али треба додати да, једном када се земље задуже, Међународни монетарни фонд им нуди додатну финансијску помоћ. У извесном смислу, то је смањење дуговања али тек онда када се држава или државе сложе да продају своја добра и друге ресурсе страним компанијама и да приватизују јавни сектор. Последица тога је да те државе потпадају под ту светску империју а што је заправо крајњи циљ “.

Перкинс је свестан да је годинама радио за мрачну империју банкара који су на овај економско-монструозни начин државе чиниле зависним о њиховој моћи баш онако како су наши грађани својим, у бити неотплативим кредитима заувек робови банака потпуно зависни о милости система. 

Шта значи кованица “економски убица” најбоље говори опис из његовог бестселера “Исповести економског убице” у којем каже: “У земљама попут Еквадора, Нигерије или Индонезије облачимо се као учитељи или власници радњи. У Вашингтону и Паризу изгледамо као владини службеници или банкари. Делујемо скромно и просечно. Посећујемо пројекте и обилазимо осиромашена села. Проповедамо алтруизам и говоримо за локалне новине о добробити коју ће донети наши хуманитарни пројекти. Конференцијске столове и владине одборе прекривамо табелама и високим прорачунима, а на Харвардовој школи за економију држимо предавања о чудесима макроекономије. Ми смо стално присутни и радимо отворено. Или, у најмању руку, тако се представљамо и такви смо прихваћени. Тако функционише овај свет.

“Перкинс је један од ретких који се побунио против те светске империје, како то и сам назива, а која махнито преваром граби све у своју власт како би могли с временом загосподарити читавим светом. Свестан је Перкинс и да је радио за нови светски поредак и својеврсну “превазиђе” која то све чини и о томе јасно говори у својим књигама са закључком да је циљ у потпуности осиромашити људе широм света преко банака и довести их дужничко ропство, а онда, када све што поседују (и државе и појединци) буде у власништву банака, људи немају шта друго него се претворити у послушно робље новог светског поретка.

Шта је најјаче од свега то се већ догодило. Готово све државе света, укључујући и Хрватску су у потпуности зависне од светској банци а грађани последњих година губе сву имовину због закона који је подређен банкама. Случајно? Код нас се та крађа власништва догађа годинама, али последње две – три године биле су погубне по Хрвате, грађане који су сваким даном све свеснији да се дуг не може отплатити.