- Преузми линк
- Имејл адреса
- Друге апликације
Pogledajte neke od najbizarnijih i najnehumanijih načina za lečenje mentalno obolelih! Neke od ovih terapija koriste se i dan-danas...
1. Lobotomija
Postupak lobotomije razvio je portugalski lekar Egas Moniz, koji je verovao da mentalna oboljenja izazivaju problemi s neuronima u frontalnom režnju mozga, pa se lobotomijom uklanjao čitav frontalni režanj. Moniz je za otkriće ove procedure dobio Nobelovu nagradu 1949.
Američki lekar Volter Friman počeo je da putuje zemljom u takozvanom "lobotomobilu" i da na pacijentima izvodi lobotomiju tako što je malim šilom za led kroz očnu duplju dolazio do mozga. Ne samo da nije koristio sterilisane instrumenete nego su njegovi pacijenti završavali kao zombiji.
Američki lekar Volter Friman počeo je da putuje zemljom u takozvanom "lobotomobilu" i da na pacijentima izvodi lobotomiju tako što je malim šilom za led kroz očnu duplju dolazio do mozga. Ne samo da nije koristio sterilisane instrumenete nego su njegovi pacijenti završavali kao zombiji.
2. Klitoridektomija
U viktorijanskom dobu verovalo se da masturbacija i seksualni nagoni izazivaju mentalna oboljenja, pa su lekari iz 19. veka lečili pacijente prinudnim obrezivanjem, uključujući i klitoridektomiju pacijentkinja koje su bolovale od histerije, masturbacije, preteranog uzbuđenja, "neženstvene" agresije, gljivičnih infekcija itd. Postoje navodi i da su pojedine Britanke obrezivane samo zato što su pokušale da napuste svoje muževe.
3. Orgazmi
Vibratori nisu izumljeni radi zadovoljstva žena. Lekari su pre 200 godina izumeli ovu seks igračku da bi sebi olakšali posao ručnog zadovoljavanja pacijentkinja koje su bolovale od "histerije", stanja koje se danas manje-više definiše kao seksualna frustracija. Početkom 19. veka ovaj način lečenja histerije bio je izuzetno rasprostranjen među evropskim i američkim lekarima.
4. LSD
Nedugo nakon što je sintetizovan 1938. godine, otkrilo se da LSD ima psihodelična svojstva i 1947. je počeo da ima psihijatrijsku upotrebu. Mnogi psihijatri verovali su da LSD može da pomogne pacijentima da "odblokiraju" potisnuta sećanja i da se izleče od alkoholizma. Kada je LSD postao izuzetno popularan među omladinom 60-ih, zabranjen je i sva istraživanja su okončana. Međutim, novija istraživanja pokazuju da LSD može uspešno da se koristi za lečenje alkoholizma, anksioznosti, tegoba izazvanih rakom i teških glavobolja.
5. Jame sa zmijama
Za vreme srednjeg veka, ako egzorcizam ne bi pomogao u lečenju "zaposednutosti", dešavalo bi se da se mentalno obolela osoba drži iznad jame pune otrovnih zmija da bi se "zli duhovi" prestrašili i napustili telo. Zbog istog načina razmišljanja su ustanove za mentalno obolele stotinama godinama lečile pacijente šok terapijama, uključujući i potapanje u ledenu vodu, pa čak i korišćenje ovakvih jami sa zmijama.
6. Trepanacija
Trepanacija, jedan od najstarijih načina za lečenje mentalnih oboljenja, nastala je iz verovanja da ludilo izazivaju demoni koji se nalaze u lobanji – bušenjem rupe u lobanji pacijenta lekari su omogućavali da demoni izađu napolje. Trepanacija je bila uobičajen način lečenja u kulturama širom sveta, od praistorijskog doba do 20. veka. Međutim, i dan-danas postoje pristalice trepanacije i organizacije kao što je Međunarodna grupa zagovornika trepanacije.
7. Krvarenje i pročišćavanje
Prema učenjima starogrčkog lekara Hipokrata, skoro sva oboljenja (uključujući i mentalne bolesti) izazvana su disbalansom telesnih supstanci, kao što su krv, žuč i sluz, u to vreme poznatih kao "humori". U 17. veku je engleski lekar Tomas Vils tvrdio da su krvarenje, pročišćavanje, pa čak i povraćanje najbolji načini da se izleči disbalans hormona. Za puštanje krvi koristile su se pijavice, a izumljene su i naprave za ljuljanje da bi se izazvalo povraćanje.
8. Egzorcizam
Kroz istoriju se smatralo da su mentalno oboleli "zaposednuti" i nad njima se vršio egzorcizam da bi se oslobodili demonskih sila. Zapravo "zaposednutost demonima" i mentalna oboljenja kao što su šizofrenija i psihoza izazvana drogama imaju mnogo zajedničkih simptoma – oboleli priča na jeziku koji ranije nije znao, izuzetna telesna snaga, iznenadna averzija prema spiritualnom, teška nesanica, gubljenje apetita, samopovređivanje...
9. Tamnice i asilumi
Praksa zatvaranja mentalno obolelih počela je da se širi u 13. veku. Mentalno oboleli su često bili izolovani od društva i zatvarani s hendikepiranima i kriminalcima. Oni koji su se smatrali ludima tretirani su izuzetno nehumano – često su ih vezivali lancima i držali zarobljenim u tamnicama. Ova praksa se nastavila sve do sredine 19. veka u mnogim zemljama.
10. Hidroterapija
Iako je psihoanalitička terapija ("lečenje razgovorom"), koju su razvili Sigmund Frojd, Karl Jung i njihovi sledbenici, do početka 20. veka postala primarni način lečenja mentalno obolelih, pojedine institucije su i dalje koristile fizičku terapiju, kao što je hidroterapija. Iako su tople kupke bile delotvorne za lečenje agresivnih, maničnih i pacijenata s insomnijom, pojedini lekari su ovaj koncept doveli do nivoa mučenja. Umotavali su pacijente u ledene peškire, a nekada su ih čak i vezivali i potapali u kade satima, nekada čak i danima. Postoje navodi i da su pacijenti vezivani za zid i prskani vodom iz vatrogasnog creva.
11. Elektrošokovi
Tretman danas poznat kao elektrokonvulzivna terapija (ECT) nastao je iz verovanja s početka 20. veka da se mentalno oboleli mogu izlečiti izazivanjem epileptičnih napada. Pre nego što je ovaj vid terapije evoluirao u oblik koji nam je danas poznat, pacijenti su vezivani za krevete i praktično mučeni strujom koja im se propuštala kroz mozak.
- Преузми линк
- Имејл адреса
- Друге апликације
Коментари
Постави коментар