DIKTATURA HOMOSEKSUALACA NAD PORODICOM I KAKO IH VODEĆA ELITA ZA SPROVOĐENJE TOTALITARNE DIKTATURE NAD ČOVEČANSTVOM KORISTI - CELA PRIČA

Napomena: ja već preko 30 godina živim u nemačkoj, tako da mi je srpski malo slab. Nadam se da sam uspeo da se razumljivo izrazim i da sve sa nemačkog razumljivo prevedem.

U zadnjim godinama se u zapadnim evropskim državama (Nemačka, Austrija, Švajcarska, Norveška, Bugarska itd.) ljudima sve više kroz državu oduzimaju deca. Veliki broj tog oduzimanja dece je neopravdan i dešava se planirano i uz pomoć kriminalnih metoda sa strane države. Već odavno se priča o državnoj kradji dece. Taj trend se sve više pojavljuje i u Srbiji. Krajna svrha toga je da se sistem porodice uništi i da se narod dovede pod totalnu kontrolu. To uništavanje porodice se u skoro celom svetu dešava i kroz sprovodjenje Džender-ideologije, i to sa neverovatnim uspehom i u Srbiji! O Džender-ideologiji ću pisati u sledećem poglavlju. Ta ideologija potiče iz ujedinjenih nacija, a velikani koji upravljaju svetom je koriste da države, čije vlasti po njihovoj muziki igraju, svoje narode dovedu pod totalnu kontrolu. Glavni Instrument za to će biti pritisak preko vaše dece. Čim ne funkcionišeš kako treba, oduzimaju ti se deca. To je diktatura budućnosti. Sve to što se u evropi dešava je naređenje iz evropske unije, a da bi Srbija postala član, mora to da prihvati. Države koje neće da prihvate taj sistem, kao i sprovodjenje Džender-ideologije, ne dobijaju novčane podrške iz evropske unije i ne mogu da postanu član. Tako evropska unija ucenjuje države da to sve sprovedu. Vi hoćete na zapad i u evropsku uniju. Vi mislite da je u inostranatvu sve bolje i da je sve uredno, al se tu grdno varate. Nemačka je nama korak unapred, a mi se orientišemo prema zapadu i nemačkoj. Ovde ću vam malo opisati šta se u nemačkoj dešava. To je ako nastavimo da se orijentišemo prema zapadu naša budućnost, verovatno još i gore. Vi svi vidite kako sadašnja vlast u Srbiji sve, od zakona do kazni, pravi još oštrije i rigoroznije nego evropska unija. Pretpostavljam da će Srbija za desetak godina biti medju najjačim državama kad se radi o kontroli nad sopstvenim narodom, ako ne čak i najjača.

ŠTA JE DRŽAVNA KRADJA DECE I KAKO JE TO U NEMAČKOJ NASTALO?

Ovde ću vam opisati kako državna krađa dece u nemačkoj funkcioniše i kako je taj sistem nastao. Nemačka je ovde samo primer. U Austriji, Švajcarskoj, Norveškoj i drugim zapadnim zemljama evropske unije je to slično. A pošto se mi orientišemo prema zapadu i hoćemo u evropsku uniju, to će uskoro biti i naša budućnost.

U Srbiji je poznata afera u kojoj su ljudima u bolnicama posle porođaja ukradena deca. Taj način krađe dece će verovatno nestati i pretvoriće se u legalno oduzimanje dece. Evo prvo par oficijalnih brojeva o državnom oduzimanju dece u nemačkoj. Ne zaboravite da su to samo oficijalni brojevi, prava cifra je sigurno malo veća. Uz to morate da uzmete u obzir da je nemačka jedna od najsređenijih država u evropi.

2018 52.590 oduzimanja
2017 61.383 oduzimanja
2016 84.230 oduzimanja
2015 77.645 oduzimanja
2014 48.059 oduzimanja
2013 42.123 oduzimanja
2012 40.227 oduzimanja
2005 25.400 oduzimanja

2018 godine je skoro 60% tih oduzimanja dece sprovela nemačka socijalna služba (Jugendamt). U zadnjih godina se smatra da je jedna trećina tih oduzimanja neopravdana. To od prilike znači da je nemačka socijalna služba 2018 godine oduzela oko 31.000 dece, od čega se oko 10.000 smatra neopravdano. To nikako nemože da se svrsta u pojedine slučajeve, kao što to vlada i medije rade. 2016 godine je bio vrhunac oduzimanja. Od tad se broj polako spušta jer sve više izlazi u javnost. Kad se saberu zadnjih 5 godina (2014-2018), vidi se da je nemačka socijalna služba oduzela oko 320.000 dece, od čega se preko 100.000 smatra neopravdano.

Kad dodje do intervencije države, uglavnom se prvo ruži muškarac i namerno se stvara svadja izmedju roditelja. Većinom je ona već tu zato što muškarci često nisu takvi kao u propagiranim modernim zamislima koji nam se preko televizora i nekih zapadnih časopisa serviraju. Država ima razlog za intervenciju dokle god ima svadje i nesporazuma. Standardna procedura je da se žene zavadjaju protiv muškarca da bi se on isključio iz priče. Žene često budu čak i ucenjivane da prekinu kontakt sa ocem deteta. Rečenica sa strane socijalne službe: "ako ne radite šta vam mi kažemo, nećete uopšte više videti decu" je klasika. Uglavnom se muškarci postavljaju kao agresivni i opasni, a kasnije kad je muškarac izbačen iz priče, žene koje su sad same budu postavljene kao preopterećene ili psihički bolesne. To je razlog da im se dodele porodični pomagači koji kod njih dolaze par puta nedeljno. Ti porodični pomagači su uglavnom od privatnih preduzeća koja imaju sve što je deci "potrebno", uključujući domove za decu i specijalne škole. Ti porodični pomagači će naravno naći razloge da vaše dete mora da ide u neku specijalnu školu ili da vam se dete skroz oduzme. Jedno dete u domu donosi mesečno 5000-8000 Evra iz državnog budžeta, što je jako dobar biznis.

Čim dodje do intervencije države, uključuje se sud. Kad se uključi sud, detetu se dodeljuje neka vrsta advokata koji je tu da zastupa prava deteta. U stvarnosti je to jedan advokat koji je postavljen izmedju vas i vaše dece. Iako u nemačkoj u porodičnom zakonu stoji da dete može da zastupa advokat kojeg roditelji angažuju, uvek ga sud dodeljuje. Ti advokati i socijalna služba su najveći lažovi u toj priči i oni su ti koji u stvarnosti odlučuju. Sud je samo tu da bi njihove odluke napravio oficijalnim. Da sud ne bude odgovoran za pogrešne odluke, sud angažuje jednog eksperta koji treba da analizira dal su roditelji sposobni da odgajaju dete. U slučaju da neka odluka bude pogrešna ili se ispostavi da je dete neopravdano oduzeto, sud može da kaže da je pratio preporuku eksperta. Ti eksperti uglavnom oklevaju i njihova ocena često traje 9 meseci ili više, a roditelji kojima je dete skroz oduzeto celo vreme nesmu da vide decu. Kad je procena, u kojoj roditelji većinom nisu sposobni, gotova, ide se opet na sud. To naravno isto traje. Na sudu onda imate ne samo socijalnu službu i advokata deteta koji su uvek protiv roditelja, već i oficijalnu procenu navodnog eksperta. Javna ispitivanja su dokazala da su 75% tih procena pogrešna i da ti navodni eksperti nisu eksperti. Kratko rečeno, nemate šanse. Mozete da tužite pred većim sudom, al uglavnom i dalje odlučuju socijalna služba i advokat deteta. Ako dodje do toga da roditelji opet smeju da vide decu, što će uglavnom biti par sati mesečno pod nadzorom, to često traje 2 godine ili više. Jedno dete koje je oduzeto kad ima 3 - 4 godine ili ranije, posle tog vremena više nema vezu sa roditeljima. Prvo nedaju roditeljima da vide decu da bi se deca dobro uklopila u dom, a kad se deca uklope i izgube vezu prema roditeljima, onda neće da ih vrate u porodicu jer su se dobro uklopila. Koliko vidimo, za tu priču je vezana cela industrija. Tu su sudovi, socijalna služba, eksperti, advokati dece, advokati roditelja, porodični pomagači, domovi, specijalne škole, psihijatri za decu, psihijatri za traumatizirane roditelje, medikamenti itd. Tu su jaki financijski interesi koje hrani svađa i nesloga izmedju roditelja. Ako je nema, napraviće se.

Iako iz toga pojedini finansijski profitiraju, nemačku državu zanima nešto drugo, a to je totalna kontrola nad porodicom i budućim generacijama. Nemački SPD političar Olaf Scholz je 2002 godine izjavio da država mora da dobije kontrolu nad dečijim krevetima. Da bi to dobila, nemačka država je uvela zakone koji to omogućavaju. Politička partija CDU je 1991 reformirala paragraf 1666 BGB. Od tada nemačka socijalna služba sudu više ne mora da dokaže da postoji opasnost ili ugroženje deteta. Do tad je morala to da dokaže da bi imala pravo da interveniše. Posle toga je isto CDU 1995 godine svima što imaju posla sa decom (škole, dečiji vrtići, bolnice, doktori, dečiji psiholozi itd.) skratio obavezu ćutanja, tj. poverljivosti, da to tako prevedem. Doktori i advokati na primer nesmu da daju informacije o pacijentu ili mandantu, već su obavezni da to drže kao tajnu. To od tada za svakog ko ima posla sa decom više ne važi. Socijalna služba može svuda da udje i dobije sve informacije. Nakon toga je 2005/2006 CDU pod vladom Angele Merkel uvela sisteme za rano upozorovanje za slučajeve ugroženja ili zlostavljanja dece. To je praktično špijunska mreža države. 2012 godine je uveden zakon o zaštiti dece, kroz kojeg je ta mreža postala obavezna u celoj nemačkoj. Socijalna služba je poboljšala saradnju sa dečijim vrtićima, školama, bolnicama, psihijatrijama za decu i čak sa psihijatrijom za odrasle. S tim je država svuda ubacila svoje špijune. Kroz tu poboljšanu saradnju izmedju psihijatrije za odrasle i socijalne službe više nije potrebno da dete bude upadljivo, dovoljno je da psihičke probleme tebi nabede. Ako si ikad u životu imao posla sa psihologom ili psihijatrom, ili ako si imao probleme sa zakonom, makar to bilo pre 20 godina, nalaziš se u velikoj opasnosti da izgubiš decu. Ako ti je dete u vrtiću ili školi nemirno ili drugačije upadljivo, brzo ćeš biti na oku. Dovoljno je čak da ti je dete jako mirno ili povučeno. Dok je moj sin baš aktivan i upadljiv, moju ćerku su smatrali "upadljivo neupadljivom". Kako god okreneš ne valja. Socijalna služba dolazi redovno u svaki vrtić i svaku školu i gleda kakva je situacija. Čim vide nešto što smatraju upadljivim, sumnjaju u roditelje. Po njihovoj logiki svako upadljivo ponašanje ima svoj koren, a on je za njih naravno u porodici. Uglavnom je tako da roditelje zovu na razgovor u kojem im svašta nabedjuju, a ako se roditelji brane, s tim pokazuju da ne vide problem. Ako se naljute, s tim pokazuju da su agresivni. Najkasnije tad su upali u šemu iz koje više neće izaći. Ima milion razloga da se socijalna služba umeša u porodicu. Idealan plen su žene koje same odranjivaju decu. Ako ne rade, to nije dobro za dete. Ako rade, i to nije dobro za dete. Nemaju vremena da se adekvatno brinu o deci, a baba i deda više nisu dovoljno dobri za to. U oba slučaja vam treba "pomoć". Novi zločin je postala previše bliska veza između majke i deteta. I zbog toga su majkama oduzeta deca. Od jednog određenog uzrasta svako dete mora da ima svoju sobu. To znači da morate da imate četvorosoban stan ili kuću ako imate dvoje dece. Da roditelji spavaju u primaćoj nije dovoljno, ako mislite da je trosoban stan dovoljno. Morate da imate odvojenu spavaću sobu. Koliko domaćinstava u srbiji to mogu da ispune? Poznat mi je i jedan slučaj u kom je jedna devojčica oduzeta zato što joj je sestra zbog raka na samrti. Odvedena je na nepoznato mesto i skroz odvojena od porodice. Cilj je da zaboravi i sestru i porodicu. U tom slučaju se ne zna kome je gore. Dal majki koja je izgubila obe ćerke, dal maloj što je oduzeta ili devojčici koje ne samo da umire, već zadnje dane provodi u svesti da joj je majka zbog nje izgubila i drugu ćerku. Užasan slučaj. Sve u svemu je za oduzimanje deteta dovoljno da je neko u porodici teško bolestan ili na samrti, na primer baba ili deda. Kao što rekoh, postoji milion razloga da se ljudima oduzmu deca. Samo ga treba naći.

Trenutno se u nemačkoj uvodi da socijalna služba dolazi kod svake porodice koja dobije dete. To se naziva poseta za dobrodošlicu bebe. Tu ti donesu neki info materijal i ulaze ti u kuću. Nije obavezno da se puste unutra, al šta ako ih ne pustite? Naravno, tu nešto nije u redu. Sledeći put će doći sa sudskim nalogom i u svakoj sitnici će videti problem. To može da bude i jedan neopran tiganj ili druge sitnice. Uobičajena praksa je da su prvih par puta prijatni i ljubazni. Kad skupe dovoljno "dokaza" protiv roditelja, u sekundi se pretvore u đavola. Kao što vidite, socijalna služba je svuda ubacila svoje špijune. U bolnice, dečije vrtiće, škole, dečije psihijatrije, psihijatrije za odrasle, pa čak i u kuću svakog ko dobije dete. S tim imaju sledeće generacije, a i roditelje, pod totalnom kontrolom. Ako ne funkcionišeš kako država to hoće, ode ti deca. Tako ne samo da imaju kontrolu nad porodicom i vaspitanju dece, već i nad roditeljima koji su ucenjeni da funkcionišu kako država to hoće.

Ovde je jedan link pod kojim je jedan skup novinara u Srbiji koji se bavi tom temom. Pogledajte pogotovo deo od 49:18 do 58:37. Tu ćete videti kako Dr. Jovanka Stojanović u roku od nepunih 10 minuta objašnjava šta se u Srbiji trenutno radi, a to je tek početak. Videćete da je to ista priča, samo još ne toliko razvijena kao u nemačkoj. Al biće.

https://m.youtube.com/watch?v=I7yZwbOq5RU

U ovom kratkom klipu iz Švajcarske možete da vidite kako tako nešto izgleda. Tu jednoj majki oduzimaju ćerku. Kad se deca oduzimaju, dolazi socijalna služba, policija (dva policajca po detetu i još po jedan na svakog odraslog) i lekar koji špricom na silu sedira roditelje.

https://youtu.be/cYrpjalKPTk

Na mom Facebook profilu pod imenom Zoran James Stojnic (Crying Piranhas Syndikat) ima još klipova i mnogo dobrih artikala i klipova o toj temi. Nažalost je skoro sve na nemačkom pošto tamo živim. Skoro svi znate nekog ko priča nemački, pogledajte to zajedno i nek vam prevede. Tako dobrih informacija nema u srbiji.

ŠTA JE GENDER-IDEOLOGIJA?

Sve više ljudi u nemačkoj traže da se Jugendamt (socijalna služba) ukine i da taj posao rade druge organizacije koje nisu deo države. Jugendamt je deo nemačke države i uvek će sprovoditi ciljeve države. Da bi razumeli šta su ciljevi države, moramo da razumemo svetsku politiku. O njoj se u svemu ovom u stvarnosti radi. Ovo nisu samo problemi sa jednom ustanovom van kontrole ili sa zaradjivanjem novca sa našom decom, iako je trenutno u nemačkoj smeštanje dece u domove i kod roditelja za negu dece najjače razvijajuća grana u ekonomiji. Domovi za decu rastu kao pečurke i njih treba naravno napuniti. Za to je potrebno mnogo "loših" roditelja i rasturenih porodica. Al kao što rekoh, nije samo zaradjivanje para razlog za to. U stvarnosti se radi o sprovodjenju monopolarne politike izjednačenja, da to tako prevedem. Na nemačkom se to zove "monopolare Gleichschaltungspolitik", a internacionalno je poznato kao "New World Order" (NWO). Kao što rekoh, radi se o jednoj MONOPOLARNOJ politiki, što znači da ta politika treba da bude jedina na svetu. Ta politika je jedan od instrumenata da bi se narodi u zapadnim državama dovelli pod totalnu kontrolu.

U porodičnoj politiki i u politiki vaspitanja se ta politika sprovodi sa "Gender-Mainstreaming". Reporterka Dale O'Leary je sredinom devedesetih zaključila da većina u establishmentu Ujedinjenih Nacija (UN) ima sledeće mišljenje:

- u svetu je potrebno da ima manje ljudi i više seksualnog zadovoljstva. Potrebno je uklanjanjanje razlike izmedju muškaraca i žena kao i uklanjanje majki koje se punim vremenom brinu za svoju decu.

- kroz to da seksualno zadovoljstvo dovodi do više dece, potreban je slobodan pristup sredstvima za sprečavanje trudnoće, abortus za sve i forsiranje homoseksualnog ponašanja, jer to ne dovodi do trudnoće.

- u svetu je potrebna nastava za seksualno obrazovanje dece i mladih, koja će ohrabriti seksualno eksperimentisanje. Potrebno je uklanjanjanje prava roditelja nad svojom decom.

- svetu je potrebna jedna 50/50 muškarci/žene podela u svim radnim i životnim predelima. Sve žene treba da rade u svim periodima njihovog života.

- vere, koje se ne slažu sa ovom ideologijom, moraju da se postave kao sprdnja.

Po Gender-ideologiji je brak izmedju žene i muškarca koren svog potiskivanja žene i treba da bude uklonjen. To znači da žene moraju da rade i da kroz to iovako i onako nemaju vremena da se brinu o svojoj deci i da ih vaspitaju. Zato država ima pristup deci. To olakšava manipulaciju i ujednačavanje budućih generacija. Po Džender-ideologiji odgovornost za vaspitanje i dobro dece ne pripada u porodicu, već državi i njenim institucijama, internatima itd.

Sprovodjenje Gender-ideologije počinje od Ujedinjenih Nacija (UN), gde i moćne nevladajuće organizacije (NGO) imaju uticaj. To su na primer organizacija za žene WEDO i moćna lobiistička grupa IPPF. Women's Environment & Development Organization (WEDO) je jedna internacionalna nevladajuća organizacija sa sedištem u New York City (SAD), koja se zalaže za ista prava žena u globalnoj politiki. International Planned Parenthood Federation (IPPF) je jedna internacionalna krovna organizacija za politiku svetske populacije i smatra se kao vodeća organizacija Population Control Establishmenta, znači za kontrolu svetske populacije. Oni su najveći ponudioc abortusa na svetu. U njihove članove pripadaju Pro Familia (Nemačka) i Planned Parenthood. IPPF ima status savetnika u UNESCO i saradjuje sa drugim organizacijama kao što su Population Council, UNFPA, USAID, WHO, UNICEF i UNEP. Početno finansiranje potiče iz sredstava od Hugh Moore Fund i Rockefeller Foundation. Kasnije je IPPF finansiran od DuPont, Standard Oil i Shell. U gremiumu IPPF-a se nalaze reprezentanti velikih američkih trgovinskih i finansijskih koncerna. Ove dve nevladajuće organizacije (NGO) su dobile neverovatnu moć i sprovode sopstvene ciljeve u Ujedinjenim Nacijama (UN). U sprovodjenju Džender-ideologije su pogotovo UN organizacije za ljudstvo, žene i prava dece aktivne. U njih pripadaju ove dve spomenute organizacije WEDO i IPPF. U nemačoj je to Pro Familia. Uz to pripadaju i miliarde teški fondovi kao Rockefeller, Bill & Melinda Gates, i miliarderi kao Warren Buffet i Georg Soros. Postepeno oduzimanje prava roditelja nad svojom decom i seksualiziranje društva u celom svetu znači nisu slučajnost, već su forcirani od jedne male elite. Cilj je da se porodična struktura uništi, da se plodnost naroda smanji i da se svetska populacija celokupno smanji. Odatle potiče i diktatura vakcinisanja dece. Pretpostavlja se da te vakcine smanjuju plodnost i da se kroz njih prouzrokuju rak i druge bolesti.

Feminizam je isto tako jedna izmišljotina koja služi tim ciljevima. Njega su, da bi uništili porodicu i otrovali odnos izmedju muškaraca i žena, izmislili Rockefellerovi i Rothschildovi. Tipičan slučaj "deli i vladaj". Feminizam se maskira kao pokret za žene i njihova prava, u stvarnosti je jedna užasna laž koja je protiv njih i koja ih ubedjuje da su njihovi biološki instinkti konstruisani da bi ih potisnuli. Al kako može prirodna uloga žene da bude nešto loše? U stvarnosti je feminizam od vodeće elite izmišljen, jedna svesna socijalna promena da bi se oba pola neutralizirala, tako da muškarci postanu sve femininiji a žene sve maskulinije. Kroz njega se žene vrkaju protiv braka i protiv majčinstva, što dovodi do toga da muškarci sve manje mogu da nadju ženu za osnivanje porodice. Žene se ubedjuju da je neka karijera važnija od tradicionalne uloge majke, a medije koje su uglavnom pod kontrolom odredjenih velikana tu laž propagiraju. Nicholas Rockefeller je u vezi feminizma izjavio:

"Feminizam je naša izmišljotina iz dva razloga. Pre je samo polovina ljudi plaćala poreze, sad skoro svi, jer i žene rade. Osim toga je sistem porodice uništen i kroz to dobijamo kontrolu nad njihovom decom. Ona su kroz naše medije pod našom kontrolom i ne stoje više pod uticajem funkcionisajuće porodice. Kroz to da vrkamo žene protiv muškaraca i da uništavamo partnerstvo i porodicu, stvorili smo jedno pokidano društvo koje se sastoji od egoista koji rade (za neku navodnu karijeru) i konzumiraju (moda, lepota, marke itd.), kroz to su naši robovi i to im se još svidja."

Da se vratimo na temu Gender-ideologije. Trenutno se u nemačkoj radi na tome da se dečija prava uvedu u zakon, što znači da kroz to roditelji imaju sve manje prava. Aktualno se smatra da je vaspitanje dece da porodicu čine muškarac, žena i deca prevazidjeno i zastarelo, i da se tim deca ograničavaju. Porodica može da bude i dva muškarca ili dve žene i deca. Trenutno se čak radi na tome da brak može da se sastoji i od više nego dva člana. Znači da bi porodica mogla da bude i tri ili četiri muškarca Ili žena sa decom. Kroz to da se dečija prava uvode u zakon, deca imaju PRAVO da budu vaspitani po toj ideologiji. Branjenje protiv toga je razlog da se nekom kroz državu oduzmu deca, jer se navodno kroz tradicionalan vid na porodicu deca ograničavaju, što nije dobro za dete i predstavlja neku vrstu unakaženja deteta. Pored toga se smatra da je heteroseksualnost nametnuta, zato što se kroz porodicu i društvo heteroseksualnost smatra normalnom. Zato je u nemačkoj, a koliko čujem i ovde u Srbiji, uvedena seksualna nastava za decu i mlade, koja ima svrhu da ih pobuni u njihovoj seksualnosti i da ih animira na isprobavanje homoseksualnog ponašanja. U nemačoj tu nastavu zovu "pedagogika raznovrstnosti" a izvršava je Pro Familia. Kad Pro Familia vrši tu nastavu, nesmu ni učitelji ni neko drugi da prisustvuje, a deca nesmu sa roditeljima da pričaju o tome. Aktuelno je izašlo na površinu da je Pro Familia umešana u jedan veliki skandal pedofilije.

U evropskoj uniji se ciljano i veoma aktivno radi na sprovodjenju Džender-ideologije. Cilj je da se ona kao norma učvrsti i da se branjenje protiv nje rigorozno kažnjava. Cilj je da se kroz zakone i odluke za izjednačenje, protiv diskriminacije, protiv homofobije, za homo brakove itd. dosadašnje vrednosti i dosadašnji socijalni red sruše. Nemačka vlada je 1999 u kabinetu donela odluku da se Džender-ideologija u celom društvu i u poliki sprovodi, i to bez ikakve debate ili javnog objavljivanja. Znači tajno i iza ledja naroda. To se za celu evropu dešava kroz komisije u evropskom parlamentu, u evropskom sudu za ljudska prava, kao i kroz lobiističke organizacije, kao na primer ILGA Evropa. ILGA je krovna organizacija pokreta homoseksualaca, koja se 70% finansira iz javnog budžeta.

Homoseksualci imaju jak interes na sprovodjenju te ideologije. Kao prvo, ona potiče iz tog okruga. O tome ću malo kasnije pisati. Kao drugo, što je razumljivo, neće da budu diskriminirani zbog nečeg što im je urodjeno. Kao treće i oni hoće decu. Tu počinje problem. Tolerancija ok, brak ajde i nekako, ali deca? Čija deca? Nemačka je na primer od sebe napravila raj za homoseksualce i sad, kad je homo brak po zakonu dozvoljen, treba ih snabdeti sa decom. I za to je, kao za popunjavanje domova i specijalnih školi za decu, potrebno mnogo "loših" roditelja. U nemačoj znači treba dece ne samo za masovno rastući broj domova i specijalnih škola, već i za milione homoseksualaca.

KO SU PREDACI TE IDEOLOGIJE?

Magnus Hirschfeld (1868 - 1935)

- Na jednu stranu se borio za akceptiranje homoseksualaca, na drugu stranu je homoseksualnost smatrao kao "urodjenu anomaliju", koja se svrstava medju "polne anomalije i perverzije". Kroz to da je bio homoseksualac, pokušavao je da kroz uklanjanje seksualnog identiteta predje preko toga. Kroz to je on predak Gender-ideologije.

- Kao "pionir seksualne nauke" bio je mišljenja da je svaki muškarac i svaka žena jedinstvena mešavina muških i ženskih delova.

- Pokrenuo je produkciju prvog pederskog filma "Drugačiji nego drugi" u kojem je i lično učestvovao.

- Prodavao je svoja zapaženja kao nauku. Na njegovom grobu stoji: "Naukom do pravde".

John Money (1921 - 2006)

- Naslednik Alfreda Kinseya.

- Kao i Kinsey je bio za grupni sex i biseksualnost.

- Zalagao se za takozvane "Fucking Games" ("perverzne sex-igre") za decu.

- Svrstavao je ekstremne seksualne perverzije (čak i ubistvo iz seksualne volje) kao "samo odstupajuće preferiranje".

- Bio je psihiatar u John-Hopkins-Hospital u Baltimoru (SAD).

- Imao je ključnu ulogu u Gender-ideologiji jer je navodno doneo medicinski dokaz za Gender-ideologiju.

Simone de Beauvoir (1908 - 1986)

- Katolički vaspitana, kasnije postaje ubedjena feministkinja.

- U njenoj knjigi "Drugi pol" je kreirala vodeću rečenicu: "Ne radjaš se kao žena, već budes ženom napravljen".

- Trudnoću je smatrala unakaženjem, fetus kao parazita i ništa drugo nego meso. Hvalila se što je imala dva abortusa i napravila je u Parizu jednu stanicu za abortus u vreme dok je ubijanje nerodjenog života još bilo zabranjeno.

Judith Butler (*1954)

- Glavni ideolog Gender-ideologije.

- Napisala je knjigu „Gender trouble - Feminism and the Subversion of identity“. Ta knjiga se smatra kao temelj Gender-ideologije. Judith Buttler već u nazivu knjige direktno pokazuje svoj cilj: uništavanje identitäta, tj. rastvaranje identiteta kao muškarac i žena.

- Za nju je seksualni identitet nešto što može da se bira i što se u toku života menja. Negira prirodno dat seksualni identitet.

- U toj knjigi, jasno rečeno, tvrdi da muškarci i žene ne postoje. Seksualni pol je jedna fantazija. Gender-ideologija nije vezana za biološki pol. Biološki seksualni pol nema nikakvo značenje, on nastaje samo kroz namećanje kroz govor i okolinu, a ljudi veruju šta stalno čuju. Po njoj jedan dečak može da bude i devojčica, nezavisno od toga što je biološki muško. On je samo zato dečak, jer mu to svi govore.

- Judith Buttler je lezbejka i oseća činjenicu da ima dva pola kao zatvor, kao diskriminaciju kroz prirodu.

- Po njoj su muškarac i žena, otac i majka, seksualnost i plodnost neprirodni. Ti izrazi su do sad bili temelj ljudskog društvenog reda. Ona vidi u tome vladanje muškaraca nad ženama i vladanje heteroseksualnosti nad drugim formama seksualnosti. Ta vladanja moraju od korena da se unište.

- Veoma aktivno se zalaže za ukidanje tabua incesta i homoseksualnosti.

- Po njenoj teoriji se deca ne dobijaju prirodnim putem već budu stvorena uz pomoć tehničkih sredstava (donacija sperme, umetno oplodjenje, plaćeno iznošenje, umetna materica, manipulacija gena itd.).

- Akademijske elite sveta je uprkos ovim poremećenim tezama forciraju, a velike medije ovog sveta je podižu kao novu boginju. Dobila je mnogobrojne visoke nagrade.

KO SU PREDACI TE IDEOLOGIJE U NEMAČKOJ?

Helmut Kentler (1928-2008)

- Zalagao se za legalizovanje pedofilije.

- Dok je kao ekspert radio za berlinski senat, smeštao je maloletnike kod kažnjavanih pedofila, što je dovelo do pedofilnog zlostavljanja tih maloletnika.

- Izjavio je: "Seks sa decom nije zločin, ako se ne upotrebi nasilje!".

- preuzeo je navodno naučne izjave od Kinseya, koje je Kinsey dobio od pedofila: deca dečaci su sposobni da dožive orgazam; dečaci pred pubertet čak i multiple orgazme.

- Kentler je tražio sledeće:

- Masturbiranje od ranog detinjstva, zato što mala deca imaju potrebu za tim.

- Omekšavanje tabua incesta izmedju dece i roditelja (to u nemackoj trenutno stoji pred legalizacijom!!!).

- Seksualna aktivnost od fizičkog sazrevanja.

Profesor Uwe Sielert (*1949)

- Dolazi iz škole Helmuta Kentlera.

- Gender seksualni pedagog.

- Po njemu kod dece treba forcirati često masturbiranje.

- Deca bi trebala da budu prisutna pri seksualnim odnosima roditelja.

- Zalagao se za seksualne odnose izmedju dece i roditelja.

Professor Dr. Elisabeth Tuider (*1973)

- Opoziva se u njenim pismenim delima na Kentlera i Sielerta.

- Gender seksualni pedagog.

- Izjavljuje da je njen cilj namerno seksualno poremećenje dece.

- U njenim knjigama preporučuje sledeću konkretnu nastavu za seksualno obrazovanje dece:

• Djaci od 10 godina treba da pričaju o njihovim omiljenim seksualnim pozama/praktikama, dok se pokreću uz dinamičnu muziku.

• Djaci od 13 godina treba da izjavljuju pred celim razredom kad su prvi put imali analni seks.

• Tinedzeri treba u nastavi da kreiraju jedan "bordel za sve".

• U nastavu pripadaju i predmeti kao na primer vibratori, kugle za vaginu, lisice, kožni bič i gumena vagina.

Prof. Dr. Stefan Timmermanns (*1968)

- Gender seksualni pedagog.

- Zajedno sa Elisabeth Tuider autor knjige "seksualna pedagogika raznovrstnosti".

- Djaci treba da nauče gde se penis još može gurnuti, da bi se istakao aspekt raznovrstnosti.

- Na jednim zidnim novinama djaci treba da zapišu odvratne, perverzne i zabranjene stvari. Djaci treba da izmisle galaktične seksualne prakse koje su na zemlji zabranjene.

- U akustične vežbe pripadaju i stenjanje i "Dirty Talk".

- Uz vežbu "seksualnost za vreme menstruacije" djaci stariji od 12 godina mogu da za igru u ulogama formiraju konstelacije za grupni seks.

- Objašnjavaju se i oralni seks, analni seks, grupni seks i gutanje sperme.

Knjiga "seksualna pedagogika raznovrstnosti" je preporučena od udruženja Pro Familia. Kao što sam već napisao, Pro Familia sprovodi seksualno obrazovanje dece bez prisustva učitelja i roditelja. U to seksualno obrazovanje dece pripada i pokazivanje tvrdih filmova kao na primer "Sex, we can". Pro Familia se vodi kao dobrotvorno udruženje i finansira se iz državnog budžeta! Ove godine (2019) se provalilo da je to udruženje umešano u aferu pedofilije!

Korenje te ideologije znači potiče od ljudi koji su bili upleteni u najperverznije seksualne prakse. Očigledno su imali problem sa prirodnim i biološkim činjenicama i smatrali su ih kao diskriminaciju. Da bi u društvu sa njihovim ekstremno odstupajućem razmišljanju i seksualnom ponašanju bili prihvaćeni, razvili su sulude, neprirodne i navodno naučne teze koje su uz pomoć finansiranja imenovanih organizacija i kroz vodeće medije ljudima prodavali kao nauku. U stvarnosti ne postoji ni jedan naučni dokaz za Gender-ideologiju. Ona nije nauka, već samo jedna teorija odredjenih ljudi i nema nikakve veze sa stvarnosti.

Pod ovim linkom imate jedan artikal o Džender-ideologiji na srpskom koji opisuje šta se u italiji dešava.

http://www.pecat.co.rs/…/dobrodosli-u-%E2%80%8Adzender-sve…/

TOTALNA KONTROLA NAD NARODOM

Koliko smo dosad videli, radi se na kontroli nad porodicom. Na jednu stranu će buduće generacije kroz državu biti manipulisane da misle kako treba da misle, na drugu stranu će sadašnji roditelji biti prinuđeni da funkcionišu kako država to hoće, inače će im deca biti oduzeta. Pored toga je nemačka već odavno na putu da bude država policajske diktature, što je plan za celu evropsku uniju. Iako ima sve manje kriminala, u nemačkoj su potrebni još 17000 policajaca. Narod je sve nezadovoljniji i sve se više buni protiv politike koja je protiv svog naroda. Da bi održala "red", država mora da se opremi protiv svog naroda. Sve se više zabranjuju demonstracije, navodno zbog sigurnosti. Na svakom koraku su kamere, isto zbog sigurnosti. Planirano je ukidanje keša, tako da će država moći da prati svaku kupovinu i da te svaka doba blokira. Tu nam se priča kako je digitalno plaćanje sigurnije. Postoje planovi da se bebama ugrađuju RFID čipovi. S tim država ima uvid gde se nalaziš i gde se krećeš. Uz sve to nam se sve više podsecaju građanska prava. Od 1.1.2019 policija u bavariji sme:

- da nosi ručne bombe

- da koristi naoružane dronove

- bez sumnje da otvara poštu

- bez sumnje da istražuje protiv građana

- bez velikih prepreka da špijunira privatni hardware i privatnu komunikaciju

- zaplenjuje poštu

- da pretražuje, arhivira, izmenjuje Ili briše privatne podatke

- do tri meseca da drži građane u preventivnom pritvoru, bez sudskog naloga i bez prava na advokata.

- građane teoretski večno da drži u pritvoru, čisto na osnovi sumnje (Unendlichkeitshaft = večni pritvor).

- čisto na osnovi sumnje građanima da stavljaju okov sa GPS na nogu.

To je zasad samo u bavariji, al uskoro će biti u celoj nemačkoj. Kasnije u celoj evropskoj uniji. Navodno je to sve protiv terorizma, al sutra ćemo mi, narod koji se brani, biti ti teroristi. Za područje evropske unije je formiran i EUROGENDFOR. Ta jedinica se smatra kao privatna vojska vodeće elite. To je jedna jedinica za brzu intervenciju da se suzbiju pobune u kriznim područjima u evropskoj uniji. Ta jedinica ima sva prava da radi šta hoće. Ubijanje ljudi je zakonski legitimisano. Ta jedinica ni u jednoj državi evropske unije ne mora da podleže zakonu. To je jedna od evropske unije postavljena paravojna jedinica, koja se sastoji od policije, vojske i tajne službe. Ona svoje usluge nudi evropskoj uniji, NATO i UNO. Njen glavni zadatak je suzbijanje pobuna u evropskoj uniji. 8.12.2018 su par EGF-vozila viđena u Parizu za vreme pobuna žutih prsluka.

Ona

- je tu za regulisanje kriza

- je tu da podržava ili smeni lokalnu policiju

- interveniše zajedno sa vojskom u slučaju krize

- izvodi zadatke obaveštajne službe

- sme sve što je za ispunjavanje zadatka potrebno da naredi i sprovede. U to među ostalim pripada i:

- plenjenje kuća i imovine

- hapšenje i dodeljivanje zatvorskih kazni

- naredjivanje zabrane izlaska

- zabrane demonstriranja

- ubijanje građana evropske unije!

Nije obavezna da ubija građane, al bi to moglo da bude neophodno da bi se ispunio zadatak. Pravo na to dobija iz konvencije evropske unije za ljudska prava artikal 2, pravo na život. U drugom članku stoji da se ubijanje ne smatra kao kršenje ovog artikla, ako je sila neophodna da se suzbije pobuna. Evropska unija je s tim stvorila zakonski okvir za upotrebljavanje policijskih i vojnih jedinica u slučaju pobune. Evropska unija uz to intenzivno radi na stvaranju EU-policije i EU-tužilaštva.

Ako sve ovo brzo ne shvatimo i ne reagujemo, biće kasno. Svi razmišljaju kako će deci ostaviti neki stan ili neku kuću, al šta to vredi ako dopustimo da budu robovi u jednoj diktaturi kakvu čovečanstvo još nije videlo? Ja sam aktivista i imam dobrih veza po evropi. Imamo dobrih ideja kako bi mogli nešto da promenimo. U sledećim artiklima ću pisati o tome. Delite ovo preko Facebooka i pošaljite mi zahtev za prijateljstvo. Sačuvajte ga i na telefonu ili kompjuteru jer bi uskoro mogao biti cenziran. Širite ga svim mogućim sredstvima, preko Whatsappa, Vibera itd.

Zoran James Stojnic