Genetski modifikovani organizmi (GMO) aktuelna su tema današnjice. Biotehnologija kao mlada nauka ponudila je čovečanstvu mogućnost genetičkog inženjeringa i kloniranja. Budući da je to relativno nova grana nauke još uvek nije prošlo dovoljno vremena kako bi se utvrdile sve posledice njenog dejstva na ljudski organizam. Zato uz nove mogućnosti koje ova tehnologija nudi idu i nova pitanja posebno kada su u pitanju GMO genetski modifikovani organizmi.

GMO GENETSKI MODIFIKOVANI ORGANIZMI

Najveći broj pitanja odnosi se na bezbednost GM hrane i kolika je opasnost od pojave alergijskih ili toksičnih reakcija prilikom njene konzumacije? Zatim sledi pitanje zaštite životne sredine i biodiverziteta usled mogućnosti negativnog uticaja na ekosisteme i gubitka dela genetičkog diverziteta. Slede etička pitanja zbog narušavanja prirodnih osobina organizama i uvođenje gena u organizam koji je taksonomski udaljen u odnosu na donora gena.

Uspostavljanje regulativnog okvira koji će strogo kontrolisati upotrebu genetički modifikovanih organizama jedini je siguran način zaštite od eventualnih neželjenih dejstava upotrebe GMO hrane. I pored svih mera zaštite pojava GMO-a na tržištu uvek izaziva burne reakcije. Problem GMO-a postaje ključna tema društvenih rasprava sa različitih aspekata: moralnih, etičkih, religioznih i naučnih. Na jednoj strani nalaze se pristalice koji ističu argumente „za“ upotrebu GMO-a, najčešće to pravdajući razlogom smanjenja gladi u svetu ili rešavanjem problema klimatskih promena dok se na drugoj strani nalaze oni koji upozoravaju na moguće negativne posledice po ljudsko zdravlje i životnu sredinu.

 

 

 

Genetski modifikovani organizmi predstavljaju organizme u kojima je genetski materijal promenjen na način koji se ne ostvaruje prirodnim razmnožavanjem, odnosno prirodnim rekombinovanjem, već se genetski materijal menja u laboratorijskim uslovima (laboratorijskim tehnikama i metodama). „Kroz proces genetske modifikacije geni koji imaju poželjne karakteristike mogu se uzeti iz jedne i ubaciti u drugu vrstu pri čemu vrste mogu biti bakterije, gljivice, virusi, biljke, insekti, ribe ili sisari.“ Izdvajanjem i prenošenjem celog ili dela gena dobijaju se organizmi poznati kao živi modifikovani organizmi-LMO, genetički modifikovani organizmi-GMO ili transgeni organizmi.

Prva dva proizvoda rekombinantne DNK tehnologije u industriji hrane (enzim himotripsin komercijalnog naziva ChyMax firme Phizer namenjen proizvodnji sira i rekombinantni goveđi somatotropni hormon rBST kompanije Monsanto, koji se koristio za povećanje produkcije kravljeg mleka), na tržištu su se pojavila početkom 90-tih godina prošlog veka. Danas je upotreba GMO u biljnoj poljoprivrednoj proizvodnji postala uobičajena praksa. Krompir, kukuruz, pamuk i druge biljne kulture koje sadrže gene bakterije Bacillus thuringiensis (Bt) sami proizvode prirodni pesticid (insekticidni protein) kojim se smanjuju oštećenja od insekata. Paradajz u koji se ugrađuje gen ribe otporne na hladnoću produžava sezonu roda. U Severnoj Americi se eksperimentiše sa lososom kome je ugrađen ljudski gen hGH – koji produkuje hormon rasta, čime se ubrzava porast i povećava veličina lososa. Humani gen za hormon rasta se unosi i u genom krava i svinja. Krv jedne vrste okeanskih riba koristi se za proizvodnju proteina koji smanjuje kalorijsku vrednost sladoleda. Ideja je mnogo ali da li su i dobre?

 

Šta nam kaže GMO?

 

Kao prednosti upotrebe GMO-a obično se navode povećanje kvaliteta i prinosa poljoprivrednih kultura i poboljšanje kvaliteta prehrambenih proizvoda (kao što su duži vek trajanja i bolja otpornost u toku transporta ) i bolja otpornost useva na bolesti, insekte i korove. GM tehnologijom se želi postići poboljšanje tolerantnosti na niske temperature ili sušu i veće iskorišćavanje trenutno degradiranog zemljišta gajenjem bolje prilagođenih poljoprivrednih kultura. Životinje daju veće prinose i veću proizvodnju mesa i mleka i otpornije su na bolesti. Svi ovi razlozi utiču na pojeftinjenje proizvodnje. Tropske vrste kao npr. banana su genetički modifikovane da stvaraju proteine koji mogu biti korišćeni kao vakcine protiv hepatitisa, dizenterije, kolere, dijareje ili nekih stomačnih infekcija koje su karakteristične za zemlje u razvoju. Krompir, paradajz, banana mogli bi biti modifikovani da sadrže vakcine, dok će čaj biti obogaćen flavonoidima. „Radi se na projektu modifikovanja biljaka u smeru stvaranja insulina što će obezbediti uzimanje insulina kroz hranu, umesto davanja inekcija pacijentima. Transgeni organizmi bi, po ovoj optimističkoj projekciji, trebalo da obezbede i proizvodnju jeftinijih lekova i organa za transplantaciju. Upotrebom nove biotehnologije, konačno, zaštita okoline bila bi podignuta na viši nivo mikrobiološkim čišćenjem zagađenih vodotoka i otpadnih voda i manjim korišćenjem hemijskih sredstava u poljoprivredi (herbicida i pesticida).

Genetski modificirani krompiri odavna su u prodaji i konzumiraju se širom SAD-a. U njihov DNK ubačen je gen iz bakterije tla sličan Bacillusu anthraxu. Pod uticajem umetnutog gena krompiri su proizveli svoj sopstveni insekticid-otrov Bacillus thuringiensis ili Bt. Kad insekti pojedu ovaj GM krompir, Bt koji stvara svaka ćelija u biljci ubrzo ih ubija. Isti geni koji stvaraju Bt bili su preneseni i u DNK kukuruza i pamuka koji su se također prodavali i konzumirali u SAD-u, a U.S. Environmental Protection Agency (američka Agencija za zaštitu okoline) sve ih je službeno klasifikovala kao pesticide. Međutim, U.S. Food and Drug Administration – FDA (Američki odsek za hranu i lekove) jasno je stavio do znanja kako veruje da su genetski modifikovane biljke sigurne i da imaju sličnu prehrambenu vrednost kao one koje nalazimo u prirodi. Ta je pretpostavka kamen temeljac američke politike koja je dopustila da se milioni hektara CM kultura poseju, prodaju i pojedu bez prethodnog ispitivanja.

 

 

Šta nam kažu protivnici GMO?

U studijama dr Pustaia otkriveno je kako su pacovi koji su jeli GM krompire imali oštećeni imuni sistem. Njihova bela krvna zrnca reagovala su sporije od belih krvnih zrnaca pacova koji su jeli genetski nemodifikovanu hranu zbog čega su postali osetljiviji na zaraze i bolesti. I drugi organi povezani sa imunim sistemom kao što su timus (grudna žlezda) i slezena pokazivali su neka oštećenja. Pacovi hranjeni GM hranom imali su manje i slabije razvijen mozak, jetru i testise. Drugi pacovi imali su povećane organe a između ostalih gušteraču i creva. Neki su pokazivali delimičnu atrofiju jetre. Pored toga značajne strukturalne promene i razmnožavanje ćelija u želucu i crevima pacova koji su jeli GM hranu ukazivale su na povećanu mogućnost razvoja raka. Nakon samo deset dana na pacovima su primećeni ozbiljni zdravstveni poremećaji. Neke od tih promena bile su prisutne i nakon sto deset dana (periodu koji odgovara razdoblju od deset godina ljudskog života).

Međutim, dr Pustai nije jedini u ovakvim istraživanjima. Naučnici upozoravaju na mnoge druge slučajeve gde istraživanja nisu dosledno sprovedena ili ukazuju na štetne posledice po ljudsko zdravlje. Primera radi unosom gena iz jedne bakterije tla (Bacillus thuringiensis) u ćeliju kukuruza, novonastali tzv. Bt-kukuruz dobija sposobnost proizvodnje jedne potpuno nove belančevine insekticidnog delovanja. To je potpuno nova belančevina koja, otkad postoji ljudska vrsta, nikada nije bila u lancu ishrane čoveka. Nemoguće je predvideti kako će ljudski organizam prihvatiti tu novu belančevinu u hrani. Dodatni problem predstavlja i to što američki zakon ne prihvata postojanje bitne razlike između genetski modifikovanih i normalnih useva pa se takvi usevi, kao i hrana dobijena od njih, u Americi  ne moraju posebno označavati. Iz tog razloga moglo se je i očekivati da će na tržištu doći do mešanja GM kukuruza, dozvoljenog samo za ishranu stoke, sa kukuruzom dozvoljenim za ishranu ljudi. Takvo mešanje utvrdile su japanske ispekcijske službe na kukuruzu uvezenom iz SAD-a. Problem objektivnosti i kvaltitetno sprovedenih naučnih istraživanja postoji iz razloga što
najveći broj istraživanja finansiraju biotehnološke kompanije među kojima vodeće mesto zauzima Monsanto kao najveći proizvođač pesticida i GM semena. Jedno od takvih istraživanja koje je biotehnološka industrija upotrebila kao glavnu naučnu potvrdu u izveštaju o sigurnosti GM hrane proučavalo je GM soju zvanu Roundup Ready. Godine 1996. naučnici iz Monsanta objavili su istraživanje hrane kojim je ispitan efekat njihove soje na pacove, somove, piliće i krave.

 

 

 

Inače, „Monsanto je kompanija sa podužom listom pravosnažnih presuda koje je nalaze odgovornom za mnogobrojne prestupe kako u SAD-u tako i širom sveta a radi se o zataškivanju i manipulaciji istraživanja o bezbednosti svojih proizvoda, laži u reklamama, podmićivanja državnih službenika, neblagovremeno obezbeđivanje podataka federalnim agencijama, kontaminacija okoline (ponekad i neslučajna) itd. Samo za odštetu stanovnicima Anistona, Alabama, za dugotrajno zagađivanje na području opštine i za prikrivanje istine, kompanija je 2002 bila osuđena da plati 700 miliona dolara.“ Sa druge strane, argumenti protiv upotrebe GMO-a se svakodnevno umnožavaju. Sve je više pokreta i protesta koji pokušavaju da spreče neobuzdane interese GM kompanija.

Opasnosti kod GM proizvodnje može uslediti i zbog nepreciznosti tehnologije. Naime, gen se može precizno uzeti iz DNA jednog organizma, ali njegovo ubacivanje u DNA drugog organizma može za posledicu imati ugrožavanje funkcije drugih gena bitne za život tog organizma. Tu su i brojni neželjeni efekti jer naučnici nisu još uvek proučili životne sisteme dovoljno kompletno da bi izvršili DNA operacije bez stvaranja mutanta koji mogu biti štetni za životnu okolinu i ljudsko zdravlje. Problem predstavlja i potencijalna propast useva jer kada zemljoradnik zasadi GM seme, svo seme ima identičnu genetičku strukturu, pa ukoliko se razviju gljivice, virusi ili druge štetočine koje mogu napasti takve useve može doći do rizika masovne propasti useva. Tu je i pretnja nekontolisanog umnožavanja jer insekti, ptice i vetar mogu preneti GM seme u susedna polja a polen modifikovanog bilja može se razmeniti sa genetski prirodnim usevima i divljim rođacima, te su tako svi usevi, organski i modifikovani, nezaštićeni od zagađivanja kroz razmenu polena.

GM hrana nije direktna tema ovog sajta ali, budući da se preventiva i lečenje bolesti na ovom sajtu u osnovi zasnivaju na upotrebi sirove biljne hrane, to će svako zagađenje te biljne hrane izazvati teškoće pri lečenju ili čak suprotni efekat. Zato u ovom slučaju neće biti dovoljno samo to da hrana bude biljna ili neprskana već i da nije GMO tipa.

 

 

GMO hrana sve opasnija

Prema članku objavljenom u New York Timesu 2001. godine Centar za kontrolu bolesti (CDC – Center for Disease Control) tvrdi da je hrana danas odgovorna za dvostruko više bolesti u SAD-u nego što su naučnici to pretpostavljali pre samo sedam godina. Pominju se veoma zabrinjavajuće informacije o pet hiljada smrtnih slučajeva, tristotine dvadeset pet hospitalizacija i sedamdeset šest miliona bolesti godišnje. Taj porast približno odgovara razdoblju tokom kog su Amerikanci jeli GM hranu. Pretilnost je dostigla astronomske razmere. Godine 1990. nijedna savezna država nije imala više od petnaest procenata pretilnog stanovništva. Do 2001. godine samo je jedna država imala manje od petnaest procenata pretilog stanovništva. Dijabetes je porastao trideset tri procenta od 1990. do 1998. godine, rak limfnih žlezda je u porastu kao i mnoge druge bolesti. Ima li to veze s GM hranom? Ne postoji način da to otkrijemo, jer ga niko nije potražio.

Nesumnjivih naučnih dokaza da je genetski modifikovana hrana štetna po zdravlje ljudi nema ali ne postoje dokazi ni da ona nije štetna. Nauka ne može dati pouzdane odgovore s obzirom da je za ovakvo kompleksna istraživanja potreban dug vremenski period, odnosno negativni efekti se mogu uočiti tek nakon duge upotrebe ove hrane u ljudskoj ishrani.

Svaka zemlja donosi zakon o prometu i uzgoju GMO proizvoda i uobičajena je praksa da se GMO proizvodi na deklaraciji istaknu kao takvi. Međutim, pošto potrošači uglavnom izbegavaju GM proizvode to se takve vrste deklaracija u praksi ponašaju kao antireklama. Zato su proizvođači GMO hrane predložili novi standard koji se zove “Kodeks alimentarius” (codex alimentarius) ili C.A. Normalno, ostalo je još i da se preko političkih i ekonomskih pritisaka tržište primora na usvajanje ovog standarda. Zašto je bitno da se ovaj standard masovno prihvati? Da bi ste to razumeli moraćete malo da se edukujete po pitanju tog standarda.

 

Šta je “Codex Alimentarius”?

 

 

C. A. je skup pravila za regulaciju poljoprivrednih delatnosti i potpunu kontrolu nad proizvodnjom hrane od semena do konačnog proizvoda. Njega je usvojila i EU. Prema Codexu više nije potrebno označavati čak ni životinje koje su genetski začete i kojima je promenjenen DNK  a što je do sada bilo obavezno. Povrće i seme biljaka  će biti izloženo zračenju tj. radijaciji radi dodatnog konzerviranja. To bi se posebno radilo kod semenja i povrća koje mora dugo putovati, kako bi ostalo što duže sveže. Uvođenjem Codexa u poljoprivredno zakonodavstvo zemalja EU znači da će sve životinje koje se uzgajaju za proizvodnju hrane ili mleka morati dobijati Monsantov hormon rasta i Monsanto antibiotike. Inače je kompanija „Monsanto“ najveći proizvođač genetskih uzgojenih životinja na svetu.

Zbog konzumiranja tako genetski uzgojene hrane ljudi će sve šešće oboljevati. Tu ponovo uskače farmacija koja će nam u slučaju bolesti nuditi pomoć kroz izbor najnovijih lekova. Gotovo svi prirodni lekovi za određene bolesti postaju zabranjeni i označeni kao opasni a kod lečenja u medicinskim ustanovama biće dozvoljeni samo propisani farmaceutski proizvodi jer prirodni lekovi su oduvek bili konkurencija farmaciji i zato ih žele ukinuti. Vitaminski dodaci moći će se dobiti samo na recept. Što se tiče poljoprivrede Codex u osnovi sprečava i ukida prirodno organsko ratarstvo, u mnogome voćarstvo, kao i proizvodnju mesa. Znači da će to najviše pogoditi individualna poljoprivredna domaćinstva koja će morati da kupuju modifikovao seme, stoku i lekove. Codex Alimentarius će tako svu kontrolu nad hranom predati u ruke farmaceutskoj industriji i Monsanto-u kao najvećem proizvođaču genetski modifikovane hrane na svetu. Ako se ostvare sve crne slutnje u roku od 10 godina ćemo na policama u trgovinama imati samo genetski uzgojenu hranu dok organske, ekološke i biološki čiste hrane neće više biti. Seljaci će svake godine morati kupovati seme za uzgajanje poljoprivrednih proizvoda od kompanija kao što je Monsanto čije semenje ima ugrađen gen koji sprečava dalje razmnožavanje. Drugim rečima pošto neće moći odvajati semenje za buduću setvu, seljaci će morati svake godine ponovo kupovati seme – naravno od Monsanta i sličnih.

Navodno je da ćemo zbog toga u proseku duže živeti ali će kvalitet života biti slabiji jer će prehrana biti nekvalitetna. Pojaviće se nove ljudske i bolesti domaćih životinja – na radost farmaceutske industrije. Verovatno ste na TV-u već mogli da vidite sve veće i veće obilje ponude ove grane industije. I na kraju ono najstrašnije: u sredstvima informisanja, od aktera koji se bave ovom temom, u poslednje vreme sve se češće pominje informacije da će zbog posledica uvođenja Codexa na svetu u narednoj deceniji, dve, umreti izmedju 1 i 3 milijarde ljudi. Dobro ste pročitali: do 3 milijarde !!! Zašto ? Zbog pomanjkanja hrane i lošeg kvaliteta iste čak i od bolesti od kojih je danas moguće brzo ozdraviti jer će prirodni lekovi biti zabranjeni a imunitet oslabljen zbog nekvalitetne genetski uzgojene hrane.

POGLEDAJTE VIDEO ZAPISE NA TEMU: GMO GENETSKI MODIFIKOVANI ORGANIZMI

Genetski rulet

GMO svetska opasnost

Argentinsko loše seme

Polja smrti

Poljoprivrednici – neprijatelji svetske demokratije

TV Kanal 9 – Otvoreni ekran

GMO Nikola Aleksić – 10 razloga zašto

Budućnost hrane

GMO GENETSKI MODIFIKOVANI ORGANIZMI UZROK SU GENSKIM MUTACIJAMA I PROMENAMA ČAK I U POTOMSTVU. GMO HRANA POSPEŠUJE RAZVOJ TUMORA, KANCERA I TEŠKIH BOLESTI.

izvor:http://antioksidans.com