Мој савет је да обавезно свратите до цркве у селу Рсовци, тачније Пећинске цркве Светог Петра и Павла, која се налази у пећини брда Калик, на око 22 километра од Пирота. Црква је подигнута у 13. веку. Овде се среће јединствен случај у свету да је Исус Христ осликан на фрески као ћелав, заиста јединствена фреска Христа Младенца или у народу познатог као Ћелави Исус (занимљиво, са подигнута три прста). Сама црква је испосничког типа, и око ње се налазе мале испоснице. У околини цркве се налази на десетине поткапина у којима су боравили монаси са Синаја. Има и оних који кажу да на фресци није приказан ћелави Христос већ Свети Петар Александријски. Да ли је у питању погрешно тумачење или не, фреска је заиста чудна и јединствена у свету. До цркве се стиже преласком преко моста уз прелепе крајолике поплочане стазом.
После обиласка цркве у селу Рсовци, обиђите и Манастир Пресвете Богородице у Височкој Ржани. Када стигнете у Височку Ржану скрените лево према Дојкинцима и возите право, када наиђете на први мост, имате таблу и ту скрените, пређите преко моста (река Височица, мало изнад код другог моста се Јеловачка река улива у Дојкиначку и заједно праве Височицу)… пут је добар, али са великим успонима и кривинама. Храм је саграђен 1830. године. Манастир чува око 60 моштију различитих светитеља. Црква је у живописном и тешко приступачном пределу, на надморској висини близу 1000 метара.
После обиласка манастира обиђите и Врело где се спајају Јеловачка и Дојкиначка река. Одлика Врела је да због ваздушних струјања овде нема никад магле па представља и својеврсну ваздушну бању. Скрените десно (а лево је село Брлог и село Дојкинци) и на око 150 метара налази се Јеловачко врело, неиспитане је дубине, прекрасно, има оних који тврде да је дубина и до 50 метара.
Обавезно пратите путоказе.
После Врела упутите се према селу Брлог па наставите даље према селу Дојкинци. Када стигнете у село Дојкинце видећете прелепе призоре. Овде као да је време стало… прелепе старине са каменим крововима, лепота је неизбежна, а здравље на сваком кораку.
Нема даље!!!
Да, има! Када стигнете до Планинарског дома у Дјокинцима престаје асфалтни пут и креће насип (око 4км), који води ка прелепом водопаду Тупавица на око 1050 метара надморске висине. Одатле можете пешака, а можете и колима, полако до новоизграђеног пешачког моста код водопада Тупавица. Прекрасна природа, водопад, чиста и хладна вода пада са висине од око 15 метара преко стена црвене боје. Прави рај за путнике намернике!
У селу Дојкинци имате одличну кафану – брвнару Дојкинци, где можете разне специјалитете да пробате и домаће пиво. Препорука за ручак и кратак одмор.
После ручка упутите се према Славињу, у центру села се паркирајте. Постоји путоказ за обилазак Рсомачких лонаца или грло или Рсомачко ждрелао (назив за кањон Рсомаче)… пут кроз село увешће вас у ливадско-шумски простор, који води до Рсомачког лонца или грла. Око 20 минута хода од Славиња (пратите реку) и путоказе. Тај призор не може да се опише. То мора да се види.
Ако буде имало времена можете обићи и стару оронулу цркву Светог Ђорђе из 14.века у Славињу. Кључ се налази код неког од мештана, питајте мештане.
У повратку можете да наставите према Димитровграду, у том случају обавезно свратите до села Смиловци и код Бекова у етно музеј-кафану, на кафу. Једи и пиј колико можеш, плати – ако хоћеш (плаћа ко колико има, нема ценовник… једе се и пије шта има). А има и одличан козји и овчији сир, а ако се добро организујете и договорите са власником кафане дан пре биће и добра јагњетина.
Приредио Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја
Коментари
Постави коментар