Društvo Tula i savremeni globalizam

Iako se o tome nerado govori, nema gotovo nikakve dileme da mnogi procesi savremenog globalizma, kao i njihove forme organizovanja umnogome vuku korene iz okultne tradicije čovečanstva.

Primera radi, koncepciju bankarstva na kojoj počiva današnji globalizam u potpunosti su osmislili Vitezovi Templari, vladavinu Tajnom postavili Iluminati, a tvorac izraza „Britanska Imperija“ koji se ponovo sve češće koristi, bio je engleski okultista Džon Di, koji je, obeležio misticizam XVI veka.

Međutim, okultna organizacija koja je u najvećoj meri odredila karakter i tokove savremenog globalizma nije ni toliko stara, ni toliko nepoznata, mada se o njoj veoma retko i nerado govori.

Tula Geselšaft ili Društvo Tule.

Ime koje obično asocira na mračne tajne i zlokobnu moć, na kukasti krst i nacističke legije smrti. S toga, možda i ne čudi što su jako dugo saznanja o političkom uticaju ove hermetičke organizacije umnogome potiskivala interesovanja za njen okultni značaj. Ali, danas je gotovo sasvim jasno da je to dvoje neraskidivo povezano, kao i da ideologija nastala na učenjima i kontaktima Tule nije nestala vojnim porazom nacizma.

Društvo Tule osnovao je Rudolf von Zebotendorf (Rudolf Glauer), okultista anti-semitskih uverenja, u Minhenu 17.08.1918. godine, a ime potiče od mitske zemlje Tule (Hiperboreje), za koju se verovalo da je domovina ljudi preživelih sa Atlantide, domovina Arijevaca. Spajajući elemente Teozofskog učenja sa elementima legende o Atlantidi i nacionalnim mitovima, poput onog o tevtonskim vitezovima, Tula je iznedrila okultizam rasne superiornosti koji je, nakon bolnog poraza u prvom svetskom ratu, vrlo brzo našao mnogo sledbenika uticajnih u javnom životu germanskih naroda.

Ali, ma kako uklopljena, teoretska postavka okultnih sistema ne znači mnogo ako iza nje ne stoji stvarna mistična moć njenih vođa, istinski spiritualni kontakt koji oni prenose na svoje sledbenike. Čovek koji je Društvu Tule udahnuo stvarnu okultnu moć bio je Ditrih Ekart, istinski medijum i posvećenik tajnih znanja. On je stvorio magijske rituale Tule, on je ostvario spiritualne konakte sa snagama crnog okultizma, on je „prepoznao“ Adolfa Hitlera kao budućeg vođu Rajha. Zauvek će ostati zabeležene njegove reči kada je prvi put video i čuo budućeg Firera – „Njega smo čekali. On je čovek kome sam bio prorok i prethodnik“.
Uz njega, svakako najzaslužniji za uzdizanje okultnih doktrina Tule u političku ideologiju nacizma jesu dvojica njenih visokih inicijanata, Fridrih Kron koji je Hitleru predložio kukasti krst kao simbol partije i države i general Karl Haushofer, čije su geostrateške ideje uticale ne samo na oblikovanje nacizma, već i na sudbinu čitavog sveta toga vremena.

Haushofer je bio i prvi čovek Luminozne lože, unutrašnje lože Društva Tula, poznate i pod imenom Vril, koja je direktno spajajući okultni rad (rituale i medijumstvo) sa naukom i tehnologijom toga vremena napravila čudesne proboje u primenjenoj nauci i pronalazaštvu čije efekte i danas eksploatiše vodeća sila sveta.

Uticaj Tule na nastanak nacizma, njegovu ideologiju i osvajanje vlasti bio je toliki da mnogi autori Hitlerovu Nemačku smatraju prvom okultnom državom u istoriji čovečanstva. Biću slobodan da izrazim mišljenje kako ta „čast“ ipak pripada SAD-u, budući da je ona osnovana ranije, a da su njeni osnivači bili takođe posvećenici tajnih loža, što je itekako vidljivo iz njenih državnih simbola i osnivačkih akata. No, to ne menja činjenice vezane za ulogu okultnih znanja u nacističkoj Nemačkoj. Izuzev Gebelsa, nema nijednog od istaknutih nacističkih vođa i ideologa a da nije bio član Društva Tula, ili nekog od njenih kultova. Počev od Antona Drekslera, prvog vođe Nemačke radničke partije, preko Rudolfa Hesa, Alfreda Rosenberga, Hermana Geringa, pa sve do Hajnriha Himlera, čiji su SS ešaloni bili organizaciona i idejna mešavina tevtonskih vitezova i jezuita.
Što se samog Hitlera tiče, iako nema istorijske potvrde da je bio formalni član ovog reda, nema nikakve dileme da su tulski posvećenici, pre svih Ekart, Hes i Haushover, bili njegovi duhovni mentori, da su ga inicirali u najdublje tajne reda, kao i da ga je Ditrih Ekart podvrgao specijalnom programu za buđenje psihičkih centara i ostvarenju direktnog kontakta sa nadzemaljskim entitetima. Nema boljeg dokaza za to od reči koje je Ekart izgovorio na samrti, decembra 1923 godine: „Sledite Hitlera! On će igrati, ali ja sam taj koji svira! Posvetio sam ga u tajne doktrine, otvorio mu centre vizije, pokazao mu metode da opšti sa Silama. Ne žalite za mnom, uticao sam na istoriju više od ijednog Nemca“.

Uticaj okultnog u nacističkoj Nemačkoj institucionalizovan je 01.07.1935. godine kada su Hajnrih Himler, Rihard Valter Dar i Herman Virt osnovali „Anenerbe“, organizaciju koja je u okviru mnogih sekcija proučavala paranormalne pojave, vekovna tajna učenja, istorijsku osnovanost mitova i načine kako da ih, spajajući ih s naukom, ugradi u nacističke vizije sveta.

Upravo rad Anenerbea, njegove brojne ekspedicije i otkrića, fascinantna pedantnost u vođenju dokumentacije čak i kada se radilo o stravičnim zločinima u ime „viših“ ciljeva i spoznaja, umnogome su uticale na tokove savremenog globalizma. Jer, rezultati rada Anenerbea nisu nestali, niti su ih se njihovi preživeli tvorci ikada odrekli.

Dakle, uticaj okultnog na ideologiju, koncepciju i geo-strategiju nemačkog III Rajha činjenica je koju danas gotovo niko i ne spori. Poslednjih godina mnogo knjiga, u tom pravcu, otkriva nove detalje ili poznatima daje nova tumačenja, Nacionalna Geografija pravi serijale o Hitlerovoj tajnoj nauci, sajtovi objavljuju zapanjujuće informacije, a pisci akcionih romana „otkrivaju“ zakopana Firerova blaga.
Ali, zašto baš sada?! Ili, još bolje, zašto se o tome ćutalo gotovo šest decenija?
Zašto se farsa zvana Nirnberški proces nije ni dotakla ove teme, već je monstruozne zločine prikazala kao nekakav krvavi pir mentalno poremećenih ljudi, a slanje Jevreja u gasne komore kao način da se preotmu njihova bogatstva?

Da li je iko ozbiljan mogao poverovati kako je, Prvim svetskim ratom, opustošenu nemačku državu i demoralisani narod, za samo desetak godina, doveo do pozicije najveće svetske sile čovek koji je bolovao od sifiličnog ludila i grupa njegovih poremećenih pomagača?

Ili, da je Hitlerova ambicija da pokori svet proizašla iz seksualnih frustracija čoveka koji je imao samo jedan testis?

A u sve ovo ubeđivali su nas decenijama.

Čovek koji je prvi insistirao da okultna dimenzija nacizma ostane strogo čuvana tajna zvao se Vinston Čerčil, ratni premijer Engleske. Isti čovek koji je kao specijalnog savetnika za okultni pristup nacističkih vođa imao Valtera Štajna, austrijskog istoričara i istraživača okultnog, koji je Hitlera poznavao lično. Isti čovek, čije su tajne službe u više navrata kontaktirale, verovatno i vrbovale, Alistera Krolija, čiji su radovi i veze sa Teodorom
Rojsom, vođom nemačkog OTO-a, itekako uticale na koncepciju Tule. Dakle, čovek koji je znao. Ali i čovek koji je slušao.

Izbegavanje da se značaj okultizma u nacističkoj Nemačkoj ozbiljnije tretira poklapa se sa tajnom operacijom, „Spajalica“ kojom su nemački naučnici, okultisti, medijumi i drugi značajni pojedinci, kao i projekti na kojima su radili, masovno prebacivani u SAD, gde im je omogućen imunitet i nastavak istraživanja koja su započeli, pod svojim ili novim identitetima.

Najpoznatiji među njima, Verner fon Braun, koji je u Ameriku doveden sa 700 svojih saradnika, kasnije je postao direktor NASE i kreator celokupnog američkog svemirskog programa, a 1975. godine odlikovan je medaljom za nauku. Amnestirani su i hemičar Oto Ambroz, koji je izvodio eksperimente u logoru Aušvic, doktor Hubertus Štrughold koji je eksperimentisao na logorašima u Dahau i mnogi drugi. Svi oni nastavili su rad u oblastima svoje struke pod najboljim mogućim uslovima.
Oni koji su zbog svog angažovanja na nacističkim projektima bili previše eksponirani, sličnom operacijom, šifrovanom kao „Sigurna kuća“, prebačeni su na razne lokacije po zemljama Južne Amerike, gde su im, pod novim identitetom, takođe stvoreni svi uslovi da nastave rad.

Ali, ono što je posebno značajno, pa se samim tim i posebno skriva od očiju javnosti, jeste da je, ubrzo nakon osnivanja, Društvo Tule postalo deo međunarodnog „Bratstva smrti“, mreže koja je povezivala više tajnih društva od kojih je danas najpoznatije Lobanja i Kosti koje ima centar na univerzitetu u Jejlu.

S toga je, na neki način, i logično što je nakon „Spajalice“ ovo bratstvo preuzelo sve energetske kontakte i tokove koje su otvorili majstori Tule, pretvarajući njihove mistične impulse u konkretne materijalne aktivnosti na ovoj planeti. Zato i moć društva Lobanja i Kosti nikada nije bila veća nego danas. Već mnogo godina unazad oba predsednička kandidata koja se bore za ulazak u Belu Kuću članovi su ovog društva, a iz njegovih redova biraju se i najuticajniji pojedinci glavnih globalističkih institucija (Saveta za međunarodne odnose, Bilderberga, Trilaterarne Komisije i ostalih). Takođe, ovaj red koordinira rad međunarodne mreže sličnih organizacija (već pomenuta „Bratstava Smrti“) koje u svojim sredinama (Evropi, Australiji i Japanu) imaju sličnu ulogu.

Sve ovo implicira da vojno uništenje nacističke Nemačke, nije bilo praćeno pravim razobličenjem i uništenjem njene totalitarne ideologije zasnovane na crnom okultizmu i kontaktima sa tajanstvenim izvorima moći. Umesto toga, ova ideologija kao i metodi njenog ostvarenja preuzeti su od strane pobednika, a rad na njihovom usavršavanju i realizaciji nastavljen. Kao posledicu imamo njeno oživljavanje kroz procese savremenog globalizma, koji u svom ispoljenju spaja agresivnost nacizma prema nacijama i beskurpuloznost komunizma prema pojedincu, a za ostvarenje svojih totalitarističkih ciljeva, ima na raspolaganju još moćnije metode.

Zbog ove činjenice mnogi autori koji pišu o savremenom globalizmu i onima koji ga vode sve češće, s pravom, upotrebljavaju izraz „Četvrti Rajh“.